JKP „Parking servis“ povećalo je cenu parkiranja 20 do 54 odsto, pravdajući da to – „ima za cilj da destimuliše vozače da automobilom dolaze u centar grada“; da je, i pored poskupljenja, parkiranje u Beogradu najjeftinije u Evropi. To je tačno, ali zašto je, u gradovima Evrope, parkiranje u „komercijalnim garažama“ višestruko skuplje nego u Beogradu? Evo odgovora:
Tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, u gradovima Evrope, sličnim po broju stanovnika Beogradu, građeni su metro-sistemi – alternativa da se višestruko jeftinije i u minut tačno – metroom – a ne automobilom, dođe u centralnu zonu grada; građene su javne garaže na obodu centralne zone, a unutar centra „komercijalne garaže“, sa ekonomskom cenom parkiranja (4-6 dolara/sat) za one koji ne žele da koriste metro. U više od dvadeset gradova Evrope, u kojima je tih godina bila u toku izgradnja prve etape metro-sistema (15-20 km), komunalne službe su – organizovale – a ne naplaćivale parkiranje duž ulica, one su pretvarane u pešačke ulice.
Beograd je tih godina držao korak sa urbanizmom Evrope. Završeni su inženjersko-arhitektonski i elektromašinski projekti Prve etape Metro-sistema (16 km), sa „komercijalnim garažama“ u okviru metro-stanica. Ali, 4. 11. 1982. Beogradu se dogodilo nešto što se nije dogodilo nijednom glavnom gradu u Evropi – izvršen je urbanistički prevrat: zavedena je diktatura „stručnjaka za saobraćaj i poslušnih urbanista“; planom „Izmene i dopune“ legalizovan je automobilsko-tramvajski-urbanizam, primeren varoši Beograd s početka 20. veka; pod parolom „Tramvajem u 21. vek“, Samodoprinos za Metro, 200 miliona dolara, potrošen je u širenje mreže uskokolosečnog tramvaja iz 19. veka! Posle oktobarskih promena 2000 – automobilsko-tramvajski sunovrat se nastavlja; izgrađena je podzemna Javna garaža u epicentru-centra Beograda – Pionirskom parku; „stručnjaci za parkiranje“ izmislili su „zonsko parkiranje“, tačnije, naplatu parkiranja duž ulica, kao da su ulice privatno vlasništvo Žike Pauka, a ne – javno dobro; počela je izgradnja nefunkcionalnog tramvajskog mosta na Adi – deo besmislenog UMP-a; odbijen je ruski kredit, pola milijarde dolara, namenjen za Metro; kupljeno je 30 uskokolosečnih „španskih tramvaja“; umesto posečena 423 zdrava platana i 75% površine trotoara – grade se parkirališta duž Bulevara kralja Aleksandra; „Parking servis“ (najprofitabilnije JKP Beograda) nastavlja još intenzivniju „parking-pljačku u crveno-žuto-zelenom koloru“ koja se iz centralne zone, kao pošast, širi na ceo grad.
Danas, umesto da se pokrene pitanje odgovornosti „stučnjaka za saobraćaj i poslušnih urbanista“, zaslužnih – što je više od 800 miliona dolara/evra potrošeno u pogrešne projekte; – što je nepovratno izgubljeno 28 godina, tokom kojih je Beograd postao najzaostalija metropola Evrope kada je u pitanju prevoz ljudi u gradu; danas, bez obzira na to što je (19. 11. 2008) Nacionalni savet za infrastrukturu proglasio Prvu etapu Metro-sistema (projekti su, po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića, ažurirani 1997-2000) za – Razvojni projekat Srbije – „Stručnjaci za saobraćaj“ Direkcije za građevinsko zemljište, pripremaju dokument: „Beogradski tramvaj – jedino rešenje“, koji licemerno zovu – „Beogradski metro – osnova za izbor rešenja“! Dokument će ovog leta, kako je obećano, usvojiti odbornici Skupštine grada. Odnosno, „skupštinska većina“ će odlučiti – da Beograd postane najveća „tramvajska palanka“ Evrope u 21. veku!
Branislav Jovin, član Akademije arhitekture Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
