Život je suviše skup da bi bio prepušten samo političarima, bez obzira iz koje partije bili. Veliki broj nas živi u očaju, od današnjice nema ništa, u budućnosti ne vidi ništa bolje. Naše političke stranke unutar sebe deluju autokratski, između sebe neprijateljski, a u društvu korupcionaški.
Život je suviše skup da bi bio prepušten samo političarima, bez obzira iz koje partije bili. Veliki broj nas živi u očaju, od današnjice nema ništa, u budućnosti ne vidi ništa bolje. Naše političke stranke unutar sebe deluju autokratski, između sebe neprijateljski, a u društvu korupcionaški. Stranačka praksa pogoduje skandalizaciji politike, a javno mnjenje koje činimo mi, građani, uspavano je raznim praznicima i zabavama (lutrije, greb-greb, škembićijade, slaninijade, vinarijade, borbe gusana, trke magaraca, kuvanje riblje čorbe i paprikaša, pravljenje kobasice duže od dva kilometra itd). Živimo život bez pokrića, na poček i kredite. Kako neko reče, ne živimo u demokratiji nego u „relaksokratiji“.
Ovim pismom obraćam se najstarijoj generaciji (pošto sam i ja penzioner) da razmisli šta nam valja raditi. Moje je mišljenje da ne smemo biti samo hrana za glasačke kutije, nego da i posle izbora aktivno učestvujemo u političkom životu. Naša brojnost nam to postavlja kao imperativ. To znači da izlazimo sa određenim predlozima i da se za njih borimo. Za početak predlažem da insistiramo na razdvajanju sadašnjeg Ministarstva za rad, radne odnose i socijalna pitanja na dva ministarstva: Ministarstvo za rad, radne odnose i penzionerska pitanja i Ministarstvo za socijalna pitanja. Smatram da kao birači imamo pravo da kažemo svoje mišljenje i o kadrovskim rešenjima, pa zato predlažem: za ministra za rad, radne odnose i penzionerska pitanja Branislava Čanka, sadašnjeg predsednika UGS „Nezavisnost“, a za ministra za socijalna pitanja Gordanu Matković. Smatram da ne treba davati neko veliko obrazloženje, jer su poznati po svom radu, stručnosti, odnosu prema ljudima poštenju, principijelnosti.
Drugi predlog bi bio organizacija jedne vrste penzionerske unije koja bi objedinila sve penzionerske organizacije i jednom za svagda otklonila sukobe koji se javljaju u svakodnevnom životu. Za organizatora ove akcije predlažem Mariju Todorović, odličnog poznavaoca svih penzionerskih pitanja.
Ovo je skroman prilog razvoju demokratije i novom načinu rada penzionerskih organizacija. Molim sve penzionere da učestvuju sa svojim predlozima, jer niko nam neće pomoći osim ako sami ne pokušamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
