Pet godina bez Gruje

Pre pet godina otišao je čovek koga prijatelji, kolege, ali i poznanici nikad neće zaboraviti. Tada, kada je umro, krajem oktobra 2020, sa pijetetom su o njemu pisali čak i oni koji ga nisu voleli, (ili nisu voleli Danas), ali koji su ga poštovali zbog načina na koji je obavljao svoj novinarski i urednički posao, na ponos onoga što se danas zove struka. Novinarska struka.

Još kao mlad, Grujica Spasović se u urednički posao zaljubio dolaskom u Omladinske novine, kasniji NON. Tada, kada je kao već iskusni novinar započinjao novu etapu, ali kao glavni i odgovorni urednik, često je svoje prijatelje (kao svojevrsnu referentnu grupu) „obaveštavao“ šta će objaviti u sledećem broju… I tako je Gruja do kraja svog radnog veka ostao Urednik. Glodur. Veliki profesionalac, sa svim problemima i odgovornostima koje taj posao nosi. A problema je bilo napretek.

I kad ga je Milošević (samodržac u začetku) smenio u Dugi, i kada je isti lik (ali tada već kao Vrhovnik) oteo Borbu, pa su on i deo redakcije pokrenuli Našu Borbu, pa sve dok nije zajedno sa prijateljima, borcima za slobodu i istinu, pošao u poslednju avanturu prepunu neizvesnosti sa bezbroj prepreka, ne samo zbog Šešeljevog zakona, kada se Danas naplaćao brojnih enormno visokih kazni, a para niotkuda, kada je proganjan od Udbe, svakodnevno prisluškivan i pozivan na informativni razgovor, kada mu je provaljen i ispreturan stan, a ništa nije ukradeno… U tim, prvim godinama Danasa, imao je Grujica na pretek razloga za infarkt.

Kao jedan od najboljih glavnih urednika Nona, Duge, Danasa, bio je nepomirljivi glas iz kruga novinara, urednika, literarnih i intelektualnih velikana koji su obeležili epohu, neka vrsta magneta i moralne vertikale, jer je oko sebe je okupljao mnoge slobodnomisleće ljude. Svima njima nedostaje već pola decenije. Bio je uzor generacijama mladih koji su uz njega stasavali. Neki od njih, koji su karijeru započeli u Nonu, postali su veliki novinari bivše nam zemlje koji su se kasnije raspršili po različitim medijima kako u Srbiji tako i u novim državnim tvorevinama…

Kada smo ga posećivali u Sarajevu gde je nekada, za vreme demokratske vlasti, pet godina bio prvi (i po našem subjektivnom mišljenju najbolji) ambasador koga je Srbija imala u BiH, ambasador koji je često gostovao na lokalnim televizijama, videli smo da su ga na ulicama prepoznavali i zbog njegovih stavova pozdravljali građani Sarajeva. Jer, Grujica je oko sebe uvek isijavao pozitivnu energiju zbog koje su ga ljudi sa južnoslovenskih prostora voleli. Jer tako je to bilo sa njim. Uvek i svuda. U sebi je nosio plemenitost i dobrotu po kojoj će ga mnogi pamtiti. U Zagrebu gde smo zajedno bili u vojsci, u Baškoj Vodi na ferijalnim urancima, na Kapriju i Kornatima, u Vodicama i Šibeniku, Herceg Novom, u Sopotu i Ropočevu, Granicama i Rajkovcu, u Slankamenu i Katrgama…

Imajući u vidu šta ga je sve snalazilo, sa kim i sa čim se sve borio, može se reći je dobro izdržao, ali i po cenu svog zdravlja, jer je Gruja bio čovek posebnog kova, hrabar, častan i darovit, nasuprot svakom zlu, napasti i prostakluku.

U našim životima, Gruja je zauzimao mesto pravog, iskrenog, najboljeg prijatelja. Bili smo srećni što ga imamo, baš takvog kakav je bio. Sa svim dobrim osobinama i ponekom manom. Teško nas je pogodio rastanak sa njim. Te 2020. kada je proglašena epidemija pa do kraja iste godine, izgubili smo mnoge rođake, prijatelje, poznanike… Nisu svi umrli od korone, za svima smo plakali, ali nas je Grujin odlazak bukvalno razneo.

U ova nečasna, mračna i zla vremena otišao je tiho u nezaborav sporim korakom velikog mudraca, jedan od poslednjih svedoka onoga što je ostalo iz jednog drugog sveta i veka, u kome je ostavio svoj trag u borbi za život s ljudskim licem… A možda je to bio pokušaj da se zaustavi beskrajno ludilo u kome smo živeli.
Otišao je glas razuma, neko ko je gledao i na drugu stranu reke u ova naša uvek burna i često mračna vremena. Otišao je čestit i skroman čovek sa velikim integritetom, čovek pronicljiv i nadahnut, čovek koji je više brinuo o drugima nego o sebi, čovek stoik, koji je uzdignutom glavom prkosio svakoj pošasti i nepravdi, do zadnjeg daha i uzdaha. Otišlo je jedno lirsko, ali oštro, pravdoljubivo i pravedno srce.

Već pet godina nedostaje nam naš svakodnevni sagovornik, naš saputnik i sapatnik u borbi protiv zla koje nas svaki dan izjeda. Svima nedostaje naš Grule, njegov humor, mudrost i blagost.
Odlazak Grujice Spasovića bio je i ostao veliki lični gubitak kako za nas, tako i za sve zajedničke prijatelje i poznanike, jer su se takvi ljudi užasno proredili.