Pismo odsutnom srpskom prijatelju: Poziv na pomirenje poznatog književnika, Albanca sa Kosova, profesora na Univerzitetu Harvard

Pomirenja mora biti ali iskrenog a ne ovakvog laznog kakvog nudi ovaj lazni „profesor sa Hardvarda“. Uzimajuci u obzir stanje svesti medju Albancima koje je jos uvek duboko zatrovano nacionalizmom, narcisoidnom mitomanijom, sopstvenom propagandom i izigravanjem moralnih gromada i najvecih zrtvava, a sta pokazuje i ovo „pismo nepostojecem prijatelju“, na to ce se nacekati. Valjda ce se pojaviti neki drugo-albanijanac.

Pa, pročitajmo malo pažljivije tekst, uz konstataciju da je više afirmativan nego ovo drugo.
Podesećam mog nepostojećeg prijatelja iz Prištine da mi kaže, ja ne znam, gde je jedna nacionalna manjina dobila univerzitet, tv……….?

Predugačak tekst može biti indikacija da se štogod zaobiđe i sakrije, a nešto drugo promoviše. Da li je upitno (možda ja grešim? da li lažu Independent, Guardian, Fox TV, RAI?) da ljudi Albanske nacionalnosti sprovode organizovano etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije, uz plansko delovanje Prištine na uklanjanju jezika, identiteta, hramova, natpisa, uz hapšenja i višemesečno držanje u zatvoru po optužnici koja se bazira na pripadnosti srpskom narodu, i uz vešto zloupotrebljavanje kriminalnih slojeva za sprovođenje brutalnog nasilja, povređivanja i ubistava? Jasno mi je da je cilj Prištine uklanjanje svakog našeg traga sa KiM, a potom „mir mir mir, niko nije kriv“, radi daljeg napredovanja. Doduše, paralela između otomanskog zuluma (koje su sprovodili uglavnom Arnauti) i Stefana Nemanje je stvarno karikaturna. Samo, nije mi jasno šta je nama u glavi kad svemu ovome dajemo ovoliko prostor? Nagon za samouništenjem?

Da su Albanci na Kosovu od Srbije i Jugoslavije dobili reciprocni tretman kao Srbi i Crnogorci ili Makedonci i Grci u Albaniji, jos bi imao neku osnovu da izigrava neku nevinu zrtvu. Jeftina albanska propaganda umotana u licemerno „pruzanje ruke pomirenja“.