Pismo Ursuli, Marti i Kaji (drugi deo)

Jasno je da o budućnosti Srbije treba da odluče građani Srbije i tu ništa ne bi bilo sporno da je takav stav prezentovan i pre trinaest godina kada je preobučena Radikalna stranka uspostavila vlast i kada je podržana od vodećih političara Evropske unije, ponajviše od Angele Merkel, neprikosnovenog autoriteta u EU tada. Od tada do danas koristeći podršku gospođe Merkel, definisanu nekakvom idejom o stabilokratiji umesto demokratiji, i za uzvrat obećanjima oko rešavanja nerešenih pitanja između Kosova i Srbije u interesu EU, uspostavljan je uporno i kontinuirano autokratski sistem formiranjem paralelnog sistema samovlašća i parainstitucionalnog delovanja, uz kontinuirano uništavanje ideje o demokratiji, vladavini prava praćeno ciničnim podsmevanjem univerzalnim civilizacijskim vrednostima utemeljenim u poretke država grupno imenovanim „Zapad“.

Taj je proces praćen uspostavljanjem korupcije kao sistema i podaništva, zastrašivanjem većeg dela građana zavisnih od države koju je fašistička organizacija presvučenih radikala poistovetila sa svojom strankom, i na kraju lider te stranke sa sobom. Dugo su zvaničnici Evropske unije okretali glavu od ove za evropske prilike poražavajuće situacije u Srbiji. I ne samo okretali glavu, već vređali inteligenciju onom delu građana Srbije kojima život u ovoj zemlji nije bio na nivou službene posete tamo nekoj nedođiji i koje su pohvale autokratskom režimu Aleksandra Vučića vređale i obeshrabivale.

Trenutno ovde imamo izgrađen koruptivni sistem, policiju koja je postala partijska policija ili se bar tako ponaša, odnarođeni parlament koji je izabran na pokradenim izborima i u kome se ne vodi dijalog o važnim pitanjima po interese društva nego se podiže ruka da ispuni zadatke koje im je diktator u nastajanju postavio. Trenutno je u opasnosti da bude zbrisano i stavljeno u poziciju scenografije za nedelovanje Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala.

Nad učenicima, nastavnicima i roditeljima mnogih srednjih škola vrši se sistemsko nasilje koje, gle, sprovodi Ministarstvo prosvete. U ime odbrane poslušnika presvučene Radikalne stranke, iz milja prozvane SNS (naprednom), spremni su da žrtvuju generacije učenika koji samo zahtevaju normalne uslove za život i rad. Što podrazumeva i pravo na slobodno mišljenje. Stvar je do te mere eskalirala da predsednik, predsednica skupštine i ministar policije i delom i izjavama brane ogoljeni kriminal i postupke kriminalaca koje su uostalom i angažovali za sprovođenje svojih nezakonitih planova dok se u višemesečni pritvor šalju ljudi sa bezazlenim prestupima, ali detektovani kao protivnici režima odnosno Aleksandra Vučića.

Ne bih ovo pismo adresovao na Evropsku komisiju da ne mislim da je za ovo stanje delom i odgovorna podržavajući i, iz meni nerazumljivih razloga, hvaleći Aleksandra Vučića kao faktora reformi i stabilnosti do pre samo godinu dana. Da li je moguće da je niko nije od ambasadora EU obavestio kuda te reforme idu i kakvu to stabilnost proizvodi. Nadam se da Andreas fon Bekerer čita „Danas“. Lokalni izbori i nasilje kojim je vlast Aleksandra Vučića sprovela nad slobodnim građanima i slobodnim izborima u Mionici, Negotinu i Sečnju ilustruju navode ovog pisma.

Siguran sam da EU ima mehanizme kojima može pomoći pogotovu mladosti Srbije da se izbori sa ovim poretkom koji sve više klizi u fašistički. S verom u zajedničku budućnost neću ponoviti pozdrav s početka ovog teksta.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.