Pitam javno: Je li moguće, gospodo iz opozicije?

Sve ovo je začinjeno postepenim pojačavanjem represije na ulicama, gde batine postaju standardna ikonografija uličnih dešavanja.

Zastrašivanje građana Srbije sprovodi se vrlo studiozno i po vertikali, kada je reč o svim socijalnim i građanskim strukturama. Ne preza se ni od toga da naoružani policajci ulaze u škole, paradirajući naoružani samo radi zastrašivanja onih najmlađih. Sve to izgleda kao distopijska scena iz Orvelovih romana.

Slučaj Valjevske gimnazije i naoružanih policajaca koji nemarno šetaju hodnicima u vreme časova, pa čak povremeno upadaju i u učionice dok traje nastava, šokantno je saznanje o tome na šta su sve spremni oni koji bi trebalo da čuvaju Vučićevu kleptokratsku vlast. Ucene po firmama i pretnje otkazima, ukoliko ne podržavaš SNS i Vučića, svakodnevica su u svim gradovima Srbije i gotovo u svim preduzećima!

Živimo u vremenu represije i nasilnog nametanja kulta ličnosti narodu Srbije, ŕ la Lukašenko ili Putin. Nešto poput onoga što smo već prošli sa Titom i Slobom, samo što je ovo mnogo opasnije i zlokobnije.

U celoj priči, u nesrećnoj i istraumatizovanoj Srbiji, opozicija deluje baš onako kako svaki autokrata priželjkuje – opozicioni lideri među sobom se slažu „kao rogovi u vreći“, i u tom međusobnom prepucavanju i isticanju ličnih sujeta izgubili su politički fokus i zanemarili interes svih građana Srbije, koji su na ulicama već jedanaest meseci.

Srbiji se desilo čudo – pojavili su se studenti koji su uzeli stvar u svoje ruke i evo već skoro godinu dana marširaju ulicama gradova i sela, razbijajući stereotip da se za vlast bori samo zbog ličnog interesa, a ne zbog opšteg dobra. Oni pokazuju da se borba vodi za slobodu, bratstvo i jednakost, za promenu sistema i povratak na osnovne demokratske vrednosti.

Dok Vučić radi svoj posao uz pomoć represivnih službi i batinaša u fantomkama, dotle naša opozicija i većina opozicionih lidera razmišlja o tome kako će da se udomi na predstojećim izborima i na koji način će da iskoristi talas slobode koji donose studenti. Svaka opoziciona politička partija koja se samostalno pojavi na tim izborima, suprotno studentskoj listi, biće ništa drugo do Trojanski konj kojeg je Vučić ubacio da oduzme što više glasova upravo toj listi, nastaloj uz krv i suze svih nas koji jedanaest meseci tabanamo po Srbiji, podržavajući našu decu i budućnost ove zemlje.

Jedino je politički odgovorno pomoći studentima svim kapacitetima i ljudstvom da se kleptokratska hidra jednom zauvek obezglavi – u političkom smislu.

Pitam javno: je li moguće, gospodo iz opozicije, da niste u stanju da sačekate makar neko postizborno, oročeno vreme kada će se studenti – ovi mladi ljudi – izboriti za slobodu i fer izbore po svim mogućim slobodarskim i demokratskim aršinima?

Na kraju krajeva, naredni period će pokazati ko je zaista sve ovo vreme bio u političko-opozicionom smislu „vjera“, a ko „nevjera“.

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.