Plenumi su planuli

Da su institucije radile svoj posao ne bi došlo do tragedije u Novom Sadu. Da su sindikati služili svojim članovima prosvetnim radnicima ne bi došlo do samoorganizovanja istih. I na posletku, da su organi vlasti procesuirali počinioce napada na studente i da je sudska vlast otkrila istinu o tragediji u NS, ne bi se studenti organizovali u plenume sa jednim jedinim zahtevom – pravdom.

Umesto da režim smiri opšte stanje u društvu i posluša šta građani Srbije poručuju na okupljanjima širom Srbije, on upire srednji prst u svakog građanina koji izlazi na skupove ovih dana i jasno, tom konkludentnom radnjom izjavljuje svoj stav.

Pred najavljivanje sve šireg okupljanja građana; pred najave stupanja u generalni štrajk u petak nameću se samo neka pitanja. Kako građani Srbije mogu i dalje da veruju da je izvršna vlast kadra da postupa po ustavnom načelu države Srbije, načelu podele vlasti, i dozvoli nesmetano funkcionisanje sudske vlasti kojoj studenti upućuju zahteve? Kako mogu građani da veruju vlasti čiji organi ne reaguju na dostavljanje snimaka tabloidima o incidentu koji se dogodio na pravnom? Kako mogu da veruju da se neće ponoviti incidenti poput gaženja studentkinje prava?

Vlast odgovara na ta pitanja srednjim prstom, a građani vršenjem svoje dužnosti organizovanja radi zaštite svojih prava garantovanih Ustavom. Na gore navedena pitanja samo građani imaju pravi odgovor, a on je jasniji i ubitačniji od srednjeg prsta.

Autor je student četvrte godine Pravnog fakulteta u Beogradu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.