Počelo je u Novom Sadu

Da je zaista tako pokazalo se nedavno i u Medija centru u Beogradu tokom održavanja okruglog stola „Osuđena humoreska: Sloboda medija – osnovni uslov društvenog napretka“ u čijem su radu, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), učestvovali ugledni sociolozi, filozofi, pravnici, politikolozi, publicisti i novinari. Raspravu koja je tom prilikom vođena NUNS je objavio u „Specijalnom dosijeu o medijima“, u vikend izdanju lista „Danas“ od 26-27. juna.

NDNV i „Prozor“ nisu tom prilikom ni pomenuti. Zasigurno ne namerno i zbog nekakve surevnjivosti. Učesnici – svi do jednog – bili su očigledno benevolentni i otvoreni prema svim sredinama i zbivanjima u toj oblasti u Srbiji. Nevolja je, sasvim sigurno, u tome što se o NDNV i „Prozoru“ ovde malo ili ništa ne zna. NDNV je osnovan u vreme velikih previranja u mnogim redakcijama u čitavoj bivšoj Jugoslaviji. Pa ipak, jedna grupa vojvođanskih novinara prva se odvažila da javno istupi iz režimskog, agitpropovskog udruženja i osnuje sopstveno – nezavisno. Svoje potpise na osnivački dokument stavili su 24. decembra 1989. godine: Andraš Fazekaš, Mile Isakov, Zagorka Radović, Darinka Nikolić, Bela Garai, Radovan Čolević, Arpad Nemet, Mihal Ramač, Atila Balaž, Vladimir Harak, Slobodan Beljanski, Svetislav Jovanov i Dojna Buja. Tokom naredne dve sedmice pridružilo nam se više od 400 koleginica i kolega.

NDNV je od 2. septembra do 2. oktobra 1991. godine uveče u 19.30 s prozora svojih prostorija u Zmaj Jovinoj 4 u Novom Sadu „emitovalo“ sopstvenu verziju TV Dnevnika, glavne informativno-političke emisije na Prvom programu Radio-televizije Srbije. Bio je to odgovor nezavisnih novinara na ratnohuškačku propagandu kojom se tada bavila državna televizija i ostali mediji pod kontrolom režima Slobodana Miloševića.

Taj alternativni TV Dnevnik je „išao“ u isto vreme kada i onaj na državnoj televiziji, ali uživo, s prozora na prvom spratu zgrade NDNV. Otuda je i nazvan „Prozor“. Novinari i njihovi gosti su s tog mesta – u formi neke vrste usmenih novina – govorili okupljenim Novosađanima o onome što su Miloševićevi mediji prećutkivali, prikazivali u iskrivljenom svetlu, ili su, naprosto, bestidno lagali. Bilo je večeri kada je ovaj alternativni TV Dnevnik gledalo i slušalo nekoliko hiljada građana.

S „Prozora“ u Novom Sadu su govorili mnogi istaknuti intelektualci, umetnici, političari i novinari iz cele Srbije. Među prvima su se oglasili akademik Aleksandar Tišma, David Albahari, Vojin Dimitrijević, Laslo Vegel… A kada su u pitanju političari: Zoran Đinđić, Vesna Pešić, Dragoljub Mićunović, Desimir Tošić, Žarko Korać, Nebojša Popov, Nenad Čanak, Dragoslav Petrović i mnogi drugi.

Glavni urednik „Prozora“ bio je predsednik NDNV Miodrag Isakov. Redakciju su činili ne samo najodvažniji nego i najbolji novinari iz gotovo svih medija u Novom Sadu i Pokrajini.

„Prozor“ je okupljao tek po koju hiljadu ljudi, a Miloševićev režim je kontrolisao sve mas medije i preko njih se obraćao celoj naciji. Ipak, ta i neke druge oaze građanskog otpora koje su u međuvremenu stvorene u Srbiji, na kraju su ga oborile. Ono što je u početku bio glas vapijućeg u pustinji, kasnije se pretvorilo u sve snažniju grmljavinu narodnog nezadovoljstva, koja je 5. oktobra 2000. godine dovela do demokratskog prevrata u Srbiji.

Advokatska komora Vojvodine je u tim teškim i opasnim vremenima osnovala tim advokata koji su branili pred sudom ugrožene novinare. Jedan od najagilnijih među njima bio je advokat Milan Dobrosavljev. Našle su se i neke odvažne sudije – a među njima Vesna Šoti, Slavica Borić i Radmila Blagojević.

Ne bi bilo pravo da odvažni osnivači NDNV, učesnici „Prozora“, hrabri advokati i sudije padnu u zaborav.

Autor je novinar iz Novog Sada, pisac monografije o „Prozoru“