Podsetnik propusta i afera vlasti

Počev od umešanosti saradnika u narko trafiking i spornog postupanja visokih policijskih kadrova (SPS), do napada i ponižavanja novinara, fantomskih firmi i računa, bliskih rođaka i saradnika premijerovih, kao i veoma problematičnog uvođenja beležništva (notarstva) u Srbiji, kad se izvestan broj advokatskih kancelarija zatvorio usled dužine protesta advokata. Zatim od prozivanja i maltene pozivanja na linč od strane ministara policije i vojske zaštitnika građana Saše Jankovića preko ugovaranja i načina glasanja u skupštini (lex specijalis) za Beograd na vodi, te odbrane nadležnih od novinara u vidu komunalne policije u civilu, do raznih drugih „krečenja“ i igrokaza sa tenderima i otpisom dugova povlašćenim javnim preduzećima, i enormnim zapošljavanjem svojih partijskih članova u državna i javna preduzeća mimo propisa. Svemu tome izgleda nema kraja, pri čemu otimanje od plata i penzija i perfidno gušenje slobode medija podseća na nešto što se radilo u „Vođino“ vreme, u periodu kada je sadašnji premijer bio ministar informisanja, s tim da tada nije na takav način posezalo u džepove podanika, pardon građana. Da ne nabrajam šta su ti isti radili godinama narodu i državi devedesetih godina sve do 2000. god, što su oni lako i brzo zaboravili prozivajući prethodnike za jad i bedu u Srbiji, čemu su oni zapravo prevashodno presudno i kapitalno doprineli, previđajući iz sadašnje pozicije da su sami sebi i prethodnici i protivnici.

Nije na odmet podsetiti da sadašnja vlast nije donela zakon o poreklu imovine (koji bi se morao protezati do početka devedesetih) kao i na kriminalnu privatizaciju nakon 2000. god a da nije ni nagovešten zakon o otvaranju policijskih dosijea, čime bi se ustanovili konkretni saradnici Službe u svim segmentima ovog razorenog društva, počev od političara, medija, akademika do običnih ljudi. Oni koji se bave tom problematikom smatraju da su službe u zemljama našeg regiona zapravo pokretači i kreatori ratova i egzodusa na ovim prostorima, i da su ostale netaknute sa svojim prljavim tajnama i akterima, i dok se taj čir ne otvori i iz njega ne izlije sav talog i smrad, neće biti ni pomaka u Srbiji. Čak se godinama unazad čuju tvrdnje ljudi iz struke, kako ruska tajna služba koordinira i upravlja našom, u čemu značajnog udela ima rusko i naše sveštenstvo, sve sa napredovanjem u karijerama i dobijanjem činova.

Stiče se utisak, barem iz proteklih četiri godine otkako su SNS i SPS u koalicionoj vlasti, da one računaju pre svega na materijalnu podršku Zapada, ali u narednih 10-15 godina ko zna šta će se dešavati na globalnom planu, pa će i najmanje toliko trajati bratska rusko-srpska simbioza, u kojoj Srbija ima ulogu malog od palube. Ne pomenuh sada verovatno nemoguć za usvajanje zakon o lustraciji, čijim donošenjem i primenom ne bi ni postojali akteri trenutne vlasti na političkoj i javnoj sceni.

Ovakav podsetnik je potreban i koristan, jer su svi pomenuti likovi dvadeset pet i više godina u politici ili na vlasti, što je sličan slučaj i sa liderima i strankama opozicije, a njihov ukupan učinak je više nego skroman i mršav. Zato sam uveren da je njihovo vreme isteklo i prošlo, inače će agonija u Srbiji trajati sve dok u njoj ne ostanu samo stari, nasukani lumpenproleterijat i nekakav polusvet adaptibilan na kriminogene uslove preživljavanja. Stoga bi za vođenje Srbije trebalo odabrati poštene javne ličnosti sa kredibilitetom uz stručnjake i eksperte, s obzirom da ovo što se odigrava u Srbiji na političkoj, ekonomskoj i kulturnoj sceni ne sluti na dobro.

*Autor je književnik