Ponižavajuće je to što radite

Poštovani gospodine Panoviću,

dragi Zorane,

Ovo je neuobičajeno pismo, ali Te molim da ga razumeš kao pismo čitaoca glavnom i odgovornom uredniku lista Danas, koji je za mene dnevna novina koja je uglavnom u većini slučajeva negovala odmeren pristup, sa ozbiljnom rezervom prema „izvorima bliskim istrazi“ i sl.

Danas je izgleda postao važan i nezaobilazan deo atmosfere hajke u srpskim medijima i poziva na linč. Sve se zna o gripu i vakcinama, navodno iz obaveštenih izvora, i da je sigurno bilo malverzacija, čak i kada počinju hapšenja.

Ovo je po svakom normalnom razumevanju pritisak na tužilaštvo, koji je neprimeren, od koga god da dolazi.

Sve se unapred zna, i da je bilo malverzacija (ne mora da se ispituje i utvrđuje), i kako je sprovođena istraga, i koliko ima potencijalno optuženih i hapšenih.

Ponižavajuće je to za sve koji su umrli od gripa (140, od toga 10 trudnica i porodilja), za njihove porodice, za hiljade bolnički i ambulantno lečenih mladih i starih, za hiljade doktora i sestara koji su vredno i mukotrpno radili, za one koji su uspeli da na 1400 mesta počne vakcinacija u jednom danu, u isto vreme. Ponižavajuće je to i za mene kao tadašnjeg ministra, za sve ljude u ministarstvu zdravlja, za epidemiologe. Ja sam uveren da to nismo zaslužili. Zaslužili smo malo više opreznosti u kvalifikacijama i optuživanjima, malo odmerenosti, malo uzdržanosti, trunčicu poštovanja sa posao koji smo radili.

Pozvan sam da dam izjavu organima MUP u okviru prikupljanja činjenica u vezi sa nabavkama vakcina protiv novog gripa, i to sam naravno i uradio kao odgovoran građanin. Uvek mi je u obavljanju posla najvažnija bila istina i činjenice – naravno da je to i u slučaju borbe protiv pandemije izazvane AH1N1 virusom.

Nisam siguran da je ovakvo pisanje svetao primer profesionalizma.

Nisam takođe siguran da je to dobar primer objektivnosti, odmerenosti i etike pisanja za novine (tebi je naravno jasno da je povod za ove tvrdnje naslovna strana Danasa 12. avgusta i nastavak tog teksta na 5. strani, doduše sada, za razliku od „Ekipe Danasa“ pre nekoliko nedelja, potpisanog sa K. Ž.).

Ono u šta sam siguran je da mi je žao što sam izgubio jedan od listova u čiju sam odmerenost i objektivnost, možda naivno, verovao.

Za veliki list sa mnogo čitaoca nije strašno kad izgubi jednog od tako velikog broja čitalaca. Ali za mene, koji kao čitalac imam mnogo manji izbor listova, mnogo je veća šteta.

Srdačan pozdrav, uz želje da Danas jednom u budućnosti ponovo postane objektivan, ozbiljan, odmeren, oprezan, sa svešću o ulozi koju u kreiranju javnog mnjenja i menjanju Srbije na bolje ima.