Ponižavanje Srbije

Vođina reč je zakon. O njoj se ne raspravlja i kad je u suprotnosti sa zdravim razumom. Polazeći od ovog komunističkog načela, radikali su prošle nedelje dokazivali da mogu do mile volje, bez formalnog kršenja kućnog reda, minirati rad Skupštine. Šešelj im je naložio da što je moguće više usporavaju delovanje najvišeg zakonodavnog tela. Mada među njima ima i razumnih i pristojnih ljudi, niko od njih ne usuđuje se da razmisli kuda vodi takvo ponašanje.
Opstrukcija nije nezakonita. Ima je, povremeno, i u zemljama gde se odavno zna šta je demokratija. Ko god je primenjuje, pazi da se ne preračuna. Oni koji blokiraju parlament čine to da bi skrenuli pažnju javnosti na neko značajno pitanje i u debati naneli što više štete političkim protivnicima, a izvukli što veću korist za sebe. Radikali su proteklih dana postigli prvi cilj: njihovo inaćenje nije prošlo nezapaženo. Vladajućoj koaliciji naneta je šteta, jer nije mogla na vreme uraditi ono što je obećala biračima. Kakvu korist od toga imaju radikali? Kod njih se ne razmišlja, jer svaka naredba iz Haga ima veću težinu od Biblije. Zasad su uspeli da izazovu ogorčenje većine običnih građana i zbunjenost svojih birača. Dugoročnije gledano, ni njihovim biračima ne može da se ne smuči ponižavanje parlamenta i korišćenje govornice za čitanje zapisnika sa sednice opštinske skupštine u Titelu.
Pad ugleda radikala nije državni problem. Njime neka razbija glavu onaj koji koristi tu partiju za lična iživljavanja. Državni problem mogla bi postati dugoročnija paraliza parlamenta, pred kojim su veliki i važni poslovi. Vladajuća koalicija preuzela je obavezu da ubrza približavanje Srbije Evropskoj uniji. Neka ministarstva već su pripremila predloge zakona koje treba usvojiti, druga ubrzano rade na tome. Reč je o hiljadama stranica koje poslanici moraju pročitati i poboljšati. To je odgovoran i častan posao i za vladajuću koaliciju i za opoziciju. Radikalski prvaci – gotovo svi izuzev Šešelja – ne izjašnjavaju se protiv uključivanja Srbije u Evropu, već taj proces vide nešto drugačije nego proevropska većina. Kad bi razmišljali ozbiljnije, to bi bio razlog više da omoguće normalan rad skupštine.