Sa porastom azijskih ekonomija i njihove želje da igraju veću ulogu na svetskoj pozornici sugerisano je da Afrika treba da napravi izbor između očuvanja svog partnerstva sa Zapadom i prihvatanja novih saveza sa Istokom.
Ovo je isti lažni izbor za koji su afričke države rekle da su morale da naprave tokom perioda hladnog rata, kada su se Sovjetski Savez i Zapad, prevođen SAD takmičili za uticaj širom kontinenta. Ideja da Afrika mora još jednom da načini izbor između dva bloka – Kine i Zapada – postala je raširena među zapadnim stratežistima, analitičarima i novinarima.
Smanjenje opcija koje stoje pred Afrikom dočarava avet spektra „velike igre“ sa stranim silama koje se bore za kontinent iz sopstvenih interesa. Prema ovoj priči, azijski investitori, naročito Kinezi, grabiće se za resurse kontinenta sve dok ne ostane ništa. U proteklih nekoliko godina zapadni investitori uperili su svoje poglede na tržišta u usponu poput Brazila i Kine, ostavljajući finansijsku prazninu za pionire na tržištu Afrike. Mnogi od naših azijskih partnera uspešno razvijaju svoje industrijske baze. Nakon svega, Kina je sada najveća ekonomija sveta (u smislu pariteta kupovne moći) samo tri decenije nakon što se otvorila za brzi razvoj. U međuvremenu, ekonomski rast nije više daleko obećanje u Africi, već realnost.
Prema podacima Svetske banke, BDP supsaharske Afrike porastao je na 4,7 odsto godišnje za 2013, i na putu je da 2015. i 2016. dostigne 5,1 odsto. Danas, nijedan globalni investitor ne može više da ignoriše ogroman potencijal Afrike. Slično tome nijedna zemlja u razvoju ne bi trebalo da zanemari velike mogućnosti koje se nude od angažmana sa afričkim silama u usponu. Potpuno je prirodno da trgovina i diplomatski odnosi između dva dinamična kontinenta treba da idu uzlaznom putanjom. Brojke su impresivne. Izvozi iz Afrike u Aziju povećani su više od šest puta u periodu između 2001. i 2011. Trgovina između dva kontinenta sada je gotovo sustigla brojke koje odgovaraju trgovini između Afrike i Evrope, a Kina je postala najveći pojedinačni trgovinski partner Afrike, sa trgovinskim rastom sa 11 milijardi dolara u 2000. na 210 milijardi, koliko je zabeleženo prošle godine. Direktne kineske investicije u Afriku porasle su sa 500 miliona dolara u 2003. na 15 milijardi dolara 2012.
Ima dovoljno prostora za dalji rast. Afrika čini samo pet odsto od ukupne spoljne kineske trgovine i investicija. To su relativno mala ulaganja u odnosu na kineske investicije u SAD, na primer, gde akumulira 1,3 biliona dolara američkog duga. Kineski premijer Li Kećang bio je eksplicitan povodom želje njegove zemlje da formira progresivne odnose sa kontinentom, zasnovane na uzajamnom poverenju i sa angažovanjem ka razvoju afričkih zajednica. Poučna je činjenica da, iako Afrika čini samo mali deo kineskih stranih investicija, primila je gotovo polovinu ukupne spoljne pomoći Kine.
Za Afriku u središtu pažnje mora biti izgradnja pravog ambijenta za investicije. U izgradnji veza sa Azijom, afričke vlade imaju priliku da nauče iz uspešnih regionalnih ekonomskih priča, podstičući sopstveni industrijski razvoj zemlje. Većina azijskih investicija u Africi usredsređena je na infrastrukturu koja je direktno u skladu sa afričkim prioritetima: telekom, elektrane, dalekovodi, voda i kanalizacija, putevi i železničke pruge, luke i aerodromi. Ove investicije predstavljaju dugoročno angažovanje i od koristi su za Afriku na mnogo načina. Ove investicije takođe podržavaju afrički put ka većoj mobilnosti, produktivnosti i uticajnijoj ulozi u svetskoj trgovini.
Naravno, kratkoročne investicije i ekonomski rast ne mogu doći na račun srednjoročnog društvenog razvoja i otvaranja novih radnih mesta dugoročne održivosti i stabilnosti. Mi razumemo ovo, kao i naši partneri. To je odgovornost svih afričkih vlada da osiguraju da se investicije i partnerstva – bilo sa investitorima iz tržišta u usponu kao što su Kina, Brazil, Indija i Zalivske države, bilo sa Evropom i SAD – grade na poštenim uslovima.
Da bi ste videli veze između Afrike i Azije kao deo borbe između Istoka i Zapada pojednostavljeno je, zastarelo i iznad svega pogrešno razmišljanje. Veće interesovanje za kontinent je rezultat reformi koje ohrabruju strani investitori – i sa Istoka i Zapada – i rastuće afričke sposobnosti da dobije najbolju ponudu za svoju ekonomiju i narod.
Autor je ministar inostranih poslova i međunarodne saradnje Republike Džibuti
Copyright: Project Syndicate, 2014. www.project-syndicate.orgPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
