Foto: Beta/Miloš MiškovU video-obraćanju na Instagramu, predsednik Srbije pozvao je svoje neistomišljenike na razgovor, a ukoliko oni to ne budu želeli, barem će „ljudi razumeti ko je hteo dijalog, a ko ne“.
I dok izgovara ove blagorodne reči, osim njega, u kadru su nam dve činije pune jagoda i trešanja za koje reče da treba da budu „simbol novog početka, razgovora i saradnje i budućnosti Srbije“. Bar da je obećao da u toj svetloj budućnosti trešnje neće koštati 1.300 dinara.
Kako se dogodilo da poziv na dijalog „drugoj strani“ uputi uz voćnu scenografiju? Čini nam se da za to postoje dva moguća objašnjenja. Ili ima loše savetnike ili je nešto drugo u pitanju. Dobar predsednik morao bi da misli na sve građane kada im se obraća, dakle i na one „obične građane“, koje spominje u tom videu, koji ove sezone izvesno neće jesti papreno skupe trešnje i jagode.
Morao bi da zna nešto vrlo jednostavno, a vrlo važno. Ako ne zna, morali su na to da mu ukažu psiholozi-savetnici: da ljudi uvek najpre reaguju stomakom. U trenutku se može raspršiti sva ljubav prema njemu kada stomak željan tog voća, jednako kao i predsednički stomak – jer svi stomaci su isti – pošalje signal svom mozgu da želi ono što je na predsednikovom stolu. Šta se posle toga događa?
Mozak prima informaciju i munjevito je obrađuje, ali za razliku od stomaka, svestan je prilika, šta se može, a šta se ne može, drugim rečima, surove istine da će stomak, te i čitav organizam ostati nezadovoljen. Dalje, pošto mozak na sve mora da misli, nekakvo zadovoljenje će svakako ponuditi, šta drugo, nego jednu verbalno sočnu poruku koja se predsedniku nikako ne bi dopala.
Pitam se kako na tu „voćnu“ fotografiju predsednika reaguju roditelji koji ne mogu da priušte svojoj deci trešnje ni jagode, a njih sigurno nije malo. O sebi naravno i ne razmišljaju. Jedna moja bivša koleginica, kada je odlazila iz novinske kuće u kojoj smo zajedno radile, na bolje plaćeni posao, reče mi tom prilikom, ne mogu više da lažem decu kako ne volim sladoled.
Tako i sada, lako možemo zamisliti majku koja je kupila ono majušno pakovanje trešanja kakva su se sada pojavila u samoposlugama, prilagođena siromaštvu koje je proizveo „ekonomski tigar“. Sigurno će reći, deco, to je samo za vas, a na njihovo pitanje zašto i ona ne uzme, moraće da slaže da ih ne voli, da zapravo nikada trešnje nije ni volela. Jer svaki roditelj zna da nije dobro ako te rođeno dete sažaljeva.
Dakle, prva mogućnost – zašto preskupa voćna scenografija – bila je da predsednik o ovim „detaljima“ nije razmišljao ili su zakazali savetnici. Uzgred, ne samo po cenama povrća i voća, nego po cenama hrane uopšte, već smo i stigli i prestigli Zapad, o čemu sam na ovom mestu već pisala. Ispada da je šef naše države i naših života definitivno izgubio osećaj za realnost i da je ova fotografija samo još jedan dokaz te činjenice.
Ako već lično nema vremena da prati društvene mreže, neshvatljivo je da mu njegovi saradnici nisu ukazali na to da su trešnje najslikaniji objekat u poslednje vreme, da se daleko više slikaju nego jedu ovih dana, da je njihova cena vest broj dva posle vesti o izborima u Kosjeriću i Zaječaru.
I baš sada, eto na slici „nenadležne institucije“, kako rekoše studenti, sa činijama trešanja i jagoda. Kao da kaže, nisam ja nadležan za cenu ovog lepog voća. Uz koje traži dijalog s političkim protivnicima, a videli smo kako je izgledao njegov razgovor s novinarkom RTS-a u emisiji „Oko“, koja se usudila da mu postavi nekoliko normalnih, ali za njega neprihvatljivih pitanja.
Tada infantilno okreće glavu u drugu kameru kako bi gledao u oči gledaocima. Nadajući se da njegov pogled još ima neku moć. Nad nekim mozgovima sigurno i ima, ali nad stomacima – teško.
Dakle, koje je drugo moguće objašnjenje? Zašto poziv na razgovor uz preskupe trešnje i jagode? Možda je reč o izdajničkoj prirodi podsvesti. U ovom slučaju u pitanju je duboki cinizam i prezir prema sopstvenom narodu. Ovakva slika prosto mami da se dramski doradi, te ćemo uz malo mašte dobiti sliku na kojoj predsednik, pozivajući svoje neistomišljenike na dijalog, jede trešnju po trešnju, dok mu se crveni sok sliva niz bradu.
Autorka je književnica i slobodna novinarka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
