Poziv na svečanost koja je izbačena iz Narodnog pozorišta

Kako se uprava Narodnog pozorišta vremenom sve više naprednjački – dakle, antikulturno i necivilizacijski – ustrojavala, sve teže je bilo sa njom uspostaviti dogovor. Vitezovi poziva se biraju 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, ali se, uz međusobno razumevanje, uvek nalazilo rešenje da se, makar dan-dva kasnije, upriliči zajednička ceremonija. Ove godine, svaka saradnja je odbijena.

Reagovao je izvršni direktor LEX-a, advokat Božo Prelević, objavom iz koje navodim citat (o ostatku kasnije): „Čvrsto smo namereni da i ovu nagradu, kao i sve ranije, dodelimo u ime Narodnog pozorišta, koje će predstavljati umetnici i LEX ispred Narodnog pozorišta na Trgu republike uz postavljanje bine i ozvučenja. Molimo vas da … uveličate ceremoniju dodele nagrade svojim prisustvom i na taj način kažete svoje mišljenje o zatvaranju Narodnog pozorišta za dodelu nagrade Vitez poziva posle 19 godina.“

Aktuelna uprava je ignorisala primer članice žirija, legendarne Vide Ognjenović koja je davno, u podjednako teškim vremenima, kao upravnica Narodnog pozorišta, branila umetničke i ljudske slobode, zbog čega će – za razliku od njih – biti ubrojana među velikane srpske kulture. I oni su se, nažalost, upisali u istoriju našeg teatra, ali na način zbog kojega će ih se potomstvo stideti.

Njima ništa ne znači reputacija nagrade stečena imenima ranijih dobitnika, pred kojima bi, kada bi krenuo s bakljom, zadrhtao čak i Herostrat. Zamislimo kako bi Srbija izgledala da su se više pitali i uvažavali – ostanimo samo na imenima preminulih vitezova – Vojin Dimitrijević za ljudska prava, Zoran Ivošević za sudstvo, Nebojša Popov za odnos prema nacionalizmu i autoritarizmu, Vladimir Gligorov za tranziciju, Verica Barać za suzbijanje korupcije, Srbijanka Turajlić za akademske i građanske slobode, LJubiša Rajić za povezivanje kultura, Mihal Ramač, Teofil Pančić i Zoran Sekulić za medije, Dušan Makavejev za filmsku, a Dejan Mijač za pozorišnu umetnost, LJubomir Simović i Filip David za književnost, Vladimir Glišin za nauku, Dragoljub Bakić za kulturu urbanog življenja, Zagorka Golubović za socijalnu antropologiju, Ratko Božović za sociologiju kulture itd.

Izlistajmo, potpunijeg utiska radi, i listu prošlogodišnjih dobitnika. Kako sam jednom već citirao, to su bili vladika Grigorije, slavni sportista i nesuđeni predsednik Fudbalskog saveza Srbije Nemanja Vidić, naš vodeći energetičar i akademik SANU Slobodan Vukosavić, predsednica Udruženja tužilaca Srbije i tužiteljka Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Lidija Komlen Nikolić, policijski inspektor Slobodan Milenković i ugledni nezavisni novosadski novinar Nedim Sejdinović.

Evo i imena ovogodišnjih dobitnika: borac i žrtva režima, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva Predrag Voštinić, bivša dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović, poslanica Evropskog parlamenta Irena Joveva, sudinica koja je studentima delila istinsku pravdu Ksenija Marić, bivši dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović i bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero.

Kuriozitet je što je po prvi put dodeljena i jedna kolektivna nagrada. Dobitnik je Plenum studenata Državnog univerziteta u Novom Pazaru. To su mladi ljudi čiji su predstavnici hodali više od 400 km da bi pružili podršku kolegama u Novom Sadu. Sada je tom univerzitetu poslat svilen gajtan i, ako izostane odlučna podrška cele Srbije, biće uskoro ugašen. Lepo bi bilo da njima, a i ostalim dobitnicima, lično zahvalimo.

Vraćam se na objavu izvršnog direktora LEX-a Bože Prelevića: „Obaveštavamo vas da je ceremonija ovogodišnje dodele nagrade Vitez poziva zakazana za subotu 13.12.2025. u 17.00 časova na Trgu republike, ispred spomenika knezu Mihailu, ukoliko policija dozvoli.“

Policija skup nije zabranila (i da jeste, nemamo izbora). Dakle, vidimo se na Trgu.

Autor je predsednik žirija i raniji dobitnik ovog priznanja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.