Novak Đoković i Aleksandar Vučić, Foto: Pedja Milosavljević/ STARSPORTU ponedeljak, dan nakon finala teniskog turnira u Australiji, u udarnoj emisiji na privatnoj televiziji vlasnik/saradnik je nebrojeno puta emitovao je susret Đokovića i Vučića, poimence pomenuo ko je sve ranije Đokovićevu karijeru dovodio u pitanje, navodio reči kojima se opisivalo odbijanje mera koje su za sve važile, nazvao ljude od imena životinjama, lažovima i izvinio se psima što ih poredi sa nama, a za Đokovića titrava, slabašna nada da se razumu privede i klekne na Andrićevom vencu.
Na samom kraju podsećanje da neće pobediti oni kojima Đoković upućuje molitve i nadu već On koji je narod, država, sistem, zemlja, univerzum.
Da preskočim opšte mesto o „propalom teniseru“, to je bio lični momenat u svemu. Ovog puta je govorio i sve bilo u ime Pokreta za narod i državu. Najbolji sportista sveta, kao i svi drugi u ovoj zemlji nema prava na mišljenje. Najbolji sportista sveta može da funkcioniše samo na slici iz kabineta. Najbolji sportista sveta se ne postaje rezultatima nego priznanjem Predsednika. U Australiji se mečevi ne igraju na teniskom terenu, za Grand slem, poziciju na ATP listi, mesto u analima već za političku dominaciju.
Ne spadam u vatrene navijače Novaka Đokovića. Počelo je zbog igre, nastavilo se zbog igrica koje su drugi igrali. Mnogo toga što se odigralo mimo mečeva naišlo je na moju osudu. No, uvek je bilo polazište da je neprikosnoveno najbolji i da kao takav ima moć primera i mogućnost uticaja koji nije zanemarljiv i ne može se prepustiti na tumačenje i korišćenje ravnozemljašima, šumskim bandama i slepim guslarima.
Za razliku od nas koji volimo sport, Vučić voli sebe u sportu. Kada je napustio mladalačku pasiju i prepustio se navijačkim strastima on samo ganja pobedu. Nesportskim sredstvima. Gde drugi ne ostavljaju mesta da odlučuje ključ od kase i dobra volja Predsednika on vidi političkog takmaca i suparnika. Premisa da je jedino on najbolji, a da su drugi dobri samo sa njim. Zato i tik – tok meč posle polufinala, gostovanje tokom finala, namešteno pitanje o navijanju kojim je morao ocrtati okvir za poimanje Novaka i uspostaviti sebe kao meru svih stvari, ljudi i pojava.
Đoković je za njega prestao biti sportista kada je istekla upotrebna mantre „sam protiv Zapada“ i „jači od nepravde“ projektovana za samog Vučića. Čim nije bilo spoja za koji bi držao Đokovića uza se u šizofrenoj indentifikaciji sa političkim programom koji zastupa, Vučić je nasrnuo na istoriju. Izvesno to je meč koji gubi, ne zna se koliko će trajati, ali pobednika je već istorija prepoznala. Istina je da ne postoji predsednik u modernoj istoriji Srbije koji je više novca upumpao u sport, dajući ga svojim, nesposobnim ljudima koji se nalaze na čelnim pozicijama u savezima i OKS da upropaste glavne, temeljne osnove sporta.
Ne spadaju u realna očekivanja da se Novak Đoković umesto reketa lati mača i saseče korupciju, išeta na megdan kriminalcima, zasuče rukave i počisti ćelije parazita, jesu da sačuvamo najboljeg sportistu od vrednovanja koje vrše bezvredni. Novak u nedelju, po odigranom finalu, nije govorio „srpski da ga ceo svet razume“. Univerzalnim jezikom o univerzalnim vrednostima je rekao. I domet i značaj je nemerljiv zbog pozicije koju ima u sportu. Zato je bitno da ostane van dnevnopolitičke (zlo)upotrebe, prepoznaće i razumeće svet važnost onoga što Đoković poručuje.
Autorka je novinarka sa Vračara
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
