Preokret u kulturi sećanja o Aušvicu i Srebrenici

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kakvu matricu mišljneja decenijama stvaraju ustanove (poput Matice Srpske i &)? U toj kulturnoj matrici podstiče se vera u mistične sposobnosti čoveka te se na taj način uništava osnov za empirijisko-racionalne argumentovane rasprave. U toj kulturnoj matrici razvija se svojevrstan iracionalni i mistični intelektualizam. To je onaj intelektualizam koji izbegava praksu i umesto nje stvara mitove. To je onaj intelektualizam koji ne želi da uči na greškama i koji je uvek u pravu. Ali, on nije u pravu u realnom svetu, ne u našoj svakodnevnoj praksi, već je u pravu samo u virtualnim mitskim konstrukcijama svojih tvoraca. Ta zastarela kulturna matrica uvodi ljude u duhovni život na stari, esencijalistički, romantičarski način: metodama književnosti, kojima se uglavnom razvija etika slave i sudbine umesto etike altruizma i individu-alizma; zatim metodama istorije, i to istorije političke moći, istorije ratova, koja je uzdignuta na nivo istorije sveta, na uštrb, na primer, istorije ideja; istorije društva ili, pak, metodama filozofije, ali, pre svega, razvijanjem raznih metafizičkih sistema umesto izlaganja različitih filozofija nauke, metodologija nauke; zatim metodama religije itd. i tsl. Krajnja posledica takve kulturne matrice mišljenja jeste pojava dogmatske, netolerantne svesti.

2. 1. Spasavanje države 2. Obuzdavanje političkih partija 3. Sprovođenje pravde i reda 4. Predanost sopstvenom identitetu 5. Ukidanje "samomržnje". Ово таксативно набројано и не звучи толико лоше, требало би чути у целости па онда дискутовати. Текст описује врло мало изворног предавања да би се о истом дало дискутовати. Слажем се са делом коментара zoran stokic али како постоје netolerantne svesti тако смо у Србији сведоци ПРЕТОЛЕРАНТНЕ свести која мањинама даје већа права од права срба у Србији. О овоме би ваљало размислити.

3. Meni je zanimljivo ideološko prekomandovanje jednog pojma iz polja psihologije na celo društvo. Dakle, pojam je "samomržnja", iliti, kod drugih nacionalnih radenika, "autošovinizam". Pojedinac može sebe mrzeti iz patoloških, ali i moralnih razloga. Kako će cela nacija ili velike grupe ljudi organizovano (jer je intencija ka organizovanoj akciji iza koje stoje "opaki" krivci, organizatori mržnje prema svetinji – naciji). Reč "autošovnizam" se perfidno koristi za obračun sa kritičkim mišljenjem. Naročito je ova smutna reč ("autošovinizam") pretopljena u podmuklo oružje – denincijaciju. Denujncijaciju svakog ko, makar, pokuša da kritikuje smrtonsnu, lažnomitomansku, nepoštenu, korumpiranu vlast i njene ideologe. Jer, ta kritika, ukoliko bi vlast i njeni ideolozi pristali na nju, vodi direktno u oduzimanje sinekura od kojih se isuviše lagodno i komforno živi, bez potrebe da se išta radi odgovorno i korektno. Živi vlast i njene ideološke skutonoše na račun radnika koji, za bednih 150 evra najamnine ne smeju u radno vreme ni u WC da odu, ne smeju da porazgovraju sa kolegom-koleginicom, ne smeju da se razbole od raka (odmah dobijaju otkaz). Upravo ti koji su gurnuli sebično naciju u ambis nariču pred sopstvenim bednim izmišljotinama o "samomržnji" i "autošovinizmu". Neka se isprse "junačine" pa neka to kažu u lice radnicima Goše, Jure, Benetona… Sram ih bilo. Ah, da, da li su primljeni u goste neonacisti nemački u sale i aule Matice srpske? Mnogo bolji odgovor no što bih ja mogao da dam su dali Umebrto Eko u tekstu "Ur-fašizam" i Radomir Konstantinović u odrednici pod naslovom "Srpski nacizam" u "Filosofiji palanke".

4. Žao mi je što se u tekstu ne govori kako postići "preokret u kulturi sećanja" kojim se terorišu Nemci za Aušvic a Srbi za Srebrenicu. Nemci su javno priznali zlodela svojih fašista i svet je to priznanje prihvatio. Srbi još nisu priznali zločine svojih fašista i otuda je sve više memorijalnih skupova i podsećanja šta su to oni počinili. Nacionalisti u Republici srpskoj još veličaju inspiratore i nalogodavce etničkog čišćenja i masovne likvidacije nesrba na nekim područjima.Sad bi neki da se kaže bilo pa prošlo ali to ne može. Nekidan sam čuo na obeležavanju 25 godina od zatvaranja logora Omarska kod Prijedora da porodice pobijenih nemaju kome da daju oproštaj zato šzo taj oproštaj druga strana nije ni tražila.