Sport • 27.12.2025. 23:15
Naslovna strana za 27. i 28. decembar 2025.
Galerija
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Lep narativni stil….ali i iskreno ,istinito..samim tim i tuzno…i nikada se nista nece promeniti u ovoj jadnoj i bednoj zemlji….istorija nam se stalno ponavlja…
Tad si verovatno shvatio ko si?
Šešelj bio Slbi desna ruka, a Drašković leva. Da nije bilo Đinđića, ne bi nikada pao Sloba.
Slično sada i Vučić radi sa opozicijom. Studenti su danas „Đinđić“… istu ideju nose.
Dražo da li si ti ovom liku u nečemu dužnik kad mu daješ prostor u ovim novinama? To što ga se Vučić otresao i skinuo sa kazana nije dovoljno da mu se oprosti kolaboracija sa neljudima.
Вуче, за тебе ка и за Крлежу не постоји шкапаљ, који се можеш опрати. Исти сте карактери и исто неоригинални писци.
A nisi mu rekao da si bio u Miloševićevoj vladi … pa ko je onda koga izdao. Ti svoju paščad ili paščad tebe. A i sa Vučićem si bio u koaliciji.
Eh Vuče, Vuče …
Kome još znači nešto ova kompilacija stvatnosti, sećanja i želja da je tako bilo
А да затражи опроштај од Срба због потписивања катастрофалних споразума док је био министар? О замајавању народа пре тога да се и не говори.
Pravi čovek u pogrešno vreme, u pogrešnoj vladi….
Drašković, kao svaki vuk, dlaku menja ali ćud ostaje.
Izmišlja priče sanajuću da smo zaboravili njegove koalicije s Miloševićem(beše li on to ministar spoljnih poslova?).
Njegove hvale Vučića, dok je Dana sedela u NISu. Za sve što je bilo lukrativno iskreno se borio.
Vuk, veliki pisac i covek.
Malo si zakasnio Vuče, nekoliko decenija, tu računam i godine članstva u upravnom odboru NIS-a! Bolje ćuti……
Kao juče se sećam. Nosio sam sa sobom najjeftiniji fotoaparat sa filmom. Bio sam u velikoj masi koja je išla ka Slaviji na dvadesetak metara od Vuka i Đinđića. U jednom času Vuk je prišao Zoranu, uzeo njegovig malog sina i stavio ga na svoja leđa. Nanišanio sam misleći da snimam istorijski trenutak. Bio je to gest dobrih namera. Iako se znalo da su njih dvojica rivali, mislio sam da je ovo čin zajedništva. Moj snimak na žalost nije uspeo. Koju godinu kasnije saznaću iz novina da je Đinđić 3 sata posle ove protestne šetnje otišao kod Miloševića na razgovor. A u trenutku snimanja sam pomislio i imao osećaj kako će se njih dvojica rastati ali da je to pitanje vremena. Pokazalo se tačnim. Đinđić je oteo partiju Mićunoviću, a da je bio fer, mogao je osnovati svoju partiju. Vuk je svojom zdravom pameću i vatrenim govorima oslobodio ogromnu masu ljudi straha od režima i slugarskog načina razmišljanja prema autokratskom sistemu, ali je preterao sa nazivanjem S. Miloševića Sadamom. To je bio nuzak udarac. Đinđić je poslao Slobu u Hag , a to se ne radi. Predsednik je predsednik ma koliko grešio i zgrešio. Na žalost niko nije iz svega toga izvuko pouke. Ovu Vukovu priču čitam bez predrasuda kao dobru nameru.
Drašković je izuzetan pisac.
Većinu romana sam pročitala.
Šteta što i drugi nisu.
Divila sam se i kada je predvodio proteste.
Sve osim politike 91/92.
Fora je što će zbog predrasuda prema Vuku malo ljudi razumeti ovu priču. Izuzetan um, za mene daleko najveći političar u poslednjih 40-ak godina.
Jedini koji je istrajao u nameri da se osvetli stradanje Srba u Jasenovcu i jedini koji je hteo da otvori tajne arhive, što nije dozvolila kamarila oko Tadića; kao moglo je, ali da se imena iz tajnih dokumenata ne otkrivaju još 70 godina…
Da, grešio je, da, Dana je je bila u UO NIS, ali je bog ovog čoveka više puta sačuvao s razlogom.
Iskreno koliko god sam tenvoleo u mladosti i verovao ti, ova prica je ubedjen sam cista laz. Cista izmisljotina jer ti Vuce imas smesny zelju da sve kazes na neki poseban nacin. Politika je prakticna. Izgubio sam 35 godina zivota jer Srbima pricas kao da svi samo sede i citaju literaturu. Kazem im istinu o politici a lazes ih o zivptnim pricama. Kao da si namerno hteo da im ogadis istinu i ono mikroskopski sto su Srbi na istinu bili spremni. Prekini da pricas bajke. Komunistima je lako da se bore protiv njih.
Uz sve mane Draškoviću se mora priznati jedna velika vrlina, ako se to uopšte tako može nazvati, a to je zavidna veština manipulacije i propagande koja ga je krasila i sve vreme njegovog opozicionog delovanja. Tako i sada, u ovoj živopisnoj, i pre svega emotivnoj priči, Drašković ne propušta priliku da iskoristi mogućnost da se veštom manipulacijom ogradi od DOS-a, od „žutog ološa“ kako bi ih nazvao režim, od „paščadi i bande“ kako ih je krstio Drašković (pardon, onaj neznani junak iz Košutnjaka?), ali da takodje još jednom sve nas podseti na njegovu plemenitu i pre sve časnu ulogu u rušenju Miloševićevog režima. Sad, mi stariji se dobro sećamo tog perioda pa tako pamtimo i mnoga dela koja Drašković ne pominje u ovoj lirskoj prozi pa se, upravo iz tog razloga, zapitah kome je namenjen ovaj emotivni pamflet. Odgovor se nekako sam nametnuo – studentima, plenumima, zborovima i mladim pobunjenim gradjanima. A kome drugom? Kome drugom bi sada, u ovim poznim biološkim i političkim godinama, uopšte imalo smisla slati ovakvu poruku do onima koji će u narednim dekadama pisati istoriju razvoja demokratije u zemlji Srbiji?! Stari lisac, i prepredenjak kalibra Vuka Draškovića ne bi propustio takvu priliku pa imao on u tom trenutku i 120 godina i sedeo na istoj onoj klupi u Košutnjaku ogrnut najlonom. Sve teče, sve se menja, ali Košutnjak, siromaštvo, plemenitost i verni vučjak su emocije koje bez greške uvek pronadju svoju metu. Kao i lukavost i prepredenost Vuka Draškovića.