Privremeno van vidokruga

„Stereorama“ nije mrtva, samo je kidnapovana. Taj izum patentirali su još argentinski pukovnici – ne ubiti zvanično, samo „skloniti za večno“. Tako niko nema pravo da se buni, nema potrebe da istražuje, sve je samo privremeno van vidokruga javnosti. Donata Premeru, Goran Potkonjak, Neda Bebler i ostali i dalje prave program, samo im je mikrofon isključen.
U jednoj otvorenoj emisiji premijer Zoran Đinđić, replicirajući gledaocu iz Frankfurta koji je zamerao da vlada nije mnogo uradila, rekao je: „Da, slažem se, nismo mnogo uradili u Frankfurtu!“ Gospodin Đuro Živković (Danas, 17. decembra) može da se obrati vladi u Švedskoj, mi ovde nemamo kome. Beograđani su proterani iz pozorišnih dvorana, iz Knez-Mihailove, evo već neko vreme i iz etra! Ovo što se od muzike može, u principu, čuti na Trećem programu, ili ujutro „Klasiku molim“, zatrpano je turbo-folkom, juvenalnom i kafanskom muzikom (sic!), da je često neslušljivo. Slično je bilo i sa „Stereoramom“, dok je bila iznad Beograda.
Većina naših dnevnih novina uopšte ne daje radio-programe, ali zato horoskopa imamo za izvoz. Na TV postoji jedan (strani) kanal za muziku, ali njegov program ne može da zadovolji iole kultivisanijeg slušaoca. Od muzičkih dvorana Beograd ima samo „Kolarac“ („Sava centar“ nije muzička dvorana). Ostaju nam samo stare gramofonske ploče (kasete i diskovi nisu zamena za LP). Ne znam za Internet koji gospodin Živković sluša, ali nema svako pristup ovom mediju. Što bi rekao Šantić, naše nebo je mračno i hladno ko sneg … (bez „Stereorame“).
Evolucija civilizacije ima svoje zakonitosti, kao i biološka, od prostijih formi ka složenijim. U umetnosti to se odvija po shemi: literatura – vizuelna umetnost – muzika. Kod Helena smo imali prvo Homera, pa Polignota, pa muziku (koja nam, nažalost, nije sačuvana, pa ni njena istorija, ali nema sumnje da je bila isto toliko „uzvišena“ kao i sve drugo što su Heleni dali čovečanstvu). Sa renesansnom Evropom je bilo slično: Dante – Mikelanđelo – Monteverdi. Kada jedno društvo kolabira i „kola krenu nizbrdo“, redosled propadanja je obrnut: prvo strada muzika, pa likovne umetnosti, pa literatura. Kod nas je prva faza dobrim delom završena.
Sada možemo početi da zatvaramo izložbene paviljone, pa knjižare i biblioteke. Ostaće nam Guča, Exit, pivski festivali, disko-klubovi, TV i igrice. Ah da, i internet.
Da li je sve to tako tragično? Zavisi sve od ugla gledanja.
Podsetimo se, jednog dečijeg. Kada bi dete zaturilo nešto, reklo bi „Poigraj se đavole, pa mi vrati“. Ne znam kome treba da se obratimo za našu „Stereoramu“.