Foto: Pixabay/CounsellingPrema informacijama iz medija oko 450 stručnjaka iz sudova, tužilaštava i advokature, zajedno sa predstavnicima pravne nauke, su se na 64. savetovanju Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu održanog na Zlatiboru, složili u tome da je rok od 20 dana izuzetno kratak i da je potrebno još vremena da se sagledaju i analiziraju sve predložene izmene Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku.
Međutim, oni nisu pomenuli da je identična, a možda još i gora situacija, sa javnom raspravom o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (skraćeno: ZM), nego samo da su podržali preduzete aktivnosti Ministarstva pravde na donošenju novog zakona.
Da bi te aktivnosti bile na visini izazova sa kojima se naše društvo suočava sa naraslim kriminalitetom maloletnika i da se ispune očekivanja da norme ovog zakona budu u skladu sa dostupnim međunarodnim pravnim standardima u ovoj oblasti, kao i u nauci i u praksi – apsolutno nije dovoljan rok od 20 dana za javnu raspravu koja se sprovodi isključivo na on line način.
Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS je na samom početku ovog procesa, s pravom, ukazao da predlagač Nacrta o izmenama i dopunama ZM-a – Ministarstvo pravde, nije objavilo informaciju o sastavu i obrazovanju radne grupe, što je bila njegova obaveza.
Zatim, da je predsednica Vrhovnog suda Jasmina Vasović nedavno razrešila članstva troje sudija u Savetu za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog pravosuđa i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima (Savet za maloletnike), sa najdužim iskustvom u ovoj materiji, u trenutku kada je bila zakazana sednica tog tela na kojoj je uz već utvrđenu temu rada na izmenama zakona, inicirano i da se razmotri i pitanje postupanja policije i pravosuđa prema deci i maloletnicima na aktuelnim protestima.
Nacionalni konvent za EU je nedavno ukazao da Ministarstvo pravde, prvi put, raspravi pristupa bez predstavljanja nacrta od strane predlagača i bez organizovanja javnih debata. Ovakav postupak predstavlja opasan presedan u procesu donošenja krivičnog zakonodavstva, koje je važan instrument države za zaštitu ljudskih prava i ograničavanja sloboda i bezbednosti.
Izmene krivičnog zakonodavstva ne smeju se vršiti bez i društvene debate uz učešće svih relevantnih aktera – pravosuđa, akademske zajednice, advokature, civilnog društva i ostale stručne javnosti, ali i građana koji su sve više zainteresovani za ova pitanja. U ovom trenutku ne postoje uslovi za ovakvu raspravu, kao ni za postizanje konsenzusa oko neophodnih izmena.
Stoga, Nacionalni konvent o EU poziva Ministarstvo pravde da odustane od trenutnog procesa izmena dok ne dođe do ublažavanja postojeće krize i trenutne društvene polarizacije, kao i obezbeđivanja minimuma međusobnog poverenja između relevantnih aktera.
Ta diskusija i razgovori se ne mogu improvizovati naknadnim organizovanjem okruglog stola o izmenama ZM-a, nego se studiozno moraju uzeti u obzir sve ranije u javnosti iznete primedbe i predlozi stručnjaka iz Saveta za maloletnike i drugih subjekata iz NVO, uključujući i inicijativu roditelja dece koja su ubijena 2023. godine u OŠ „V. Ribnikar“.
Zbog toga se kao višedecenijski poslenik u ovoj oblasti, pridružujem zahtevima Vladi Srbije i Ministarstvu pravde da poštuju odredbe zakona i Poslovnika o radu Vlade, te da produže rok nedavno okončane javne rasprave za period meseca oktobra ili da se organizuje nova javna rasprava.
Autor je magistar krivičnog prava, sudija u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
