Prosuto mleko

Ko se seća tog sleda događaja, posle objave iz opozicionih redova da je koncentracija veća od 0,05, pa meteža o pravilnicima, standardima i referentnoj laboratoriji, srpska vlada je odlučila da primeni pravilnik od 0,5 odsto odlučivši se za cifru bez decimale. Ministar Goran Knežević je popio čašu mleka pred kamerama i izjavio da 0,05 odsto nije obavezujući propis za pristupanje u Evropsku uniju.

Evroskeptici su navodili i niz zemalja poput Kanade, Australije, Meksika i Rusije, u kojima ne važi 0,05 odsto. I još su celu stvar tumačili i ogromnom EU birokratijom, čijim su propisima recimo posebno regulisane i dimenzije bazena, koji moraju da postoje u torovima za prasad.

Doduše poneki su ukazivali i na stare srpske seljačke običaje, a to je da se žito ne trpa u silose, nego se prave koševi sa ventilacijom, a svaki se klip kukuruza za krave pregleda i čisti od plesni, koja izlučuje otrovni i kancerogeni aflatoksin. Žestoko su protestovali i proizvođači mleka i to njegovim prosipanjem ispred vrata nadležnih institucija.

Svođenje, međutim, ove sada zaboravljene afere na puki haos i kritikovanje vlasti i države ne vodi nikud. Prvo zato što je to jedna od retkih afera gde je predstavnik vlasti snosio posledice – Knežević se povukao sa ministarskog mesta prilikom letošnje rekonstrukcije vlade. Drugo, zato što ovih dana njegov naslednik Dragan Glamočić najavio da će novi pravilnik propisivati 0,05 odsto, u skladu sa propisima EU, i da će početkom iduće godine biti otvorena Nacionalna referentna laboratorija, koja će „hvatati“ te minimalne koncentracije. Treće, u međuvremenu su proizvođači mleka imali vremena da proizvodnju upodobe tim pravilima – da zeolitom ili na drugi način kontrolišu prisustvo plesni u hrani za stoku. Četvrto, uprkos tome što se građanima čini da žive u anarhiji između suprotstavljenih interesnih grupa i senzacionalističkih medija (pa nisu načisto da li čine dobro deci ili starima i bolesnima kad im daju šolju mleka), to možda jeste frustrirajuće, ali je deo demokratije.

U demokratiji, ma koliko ona naporna i haotična bila, stvari se rešavaju rezultantom i borbom različitih interesa na koliko-toliko javnom polju. Možda to, kao i prihvatanje evropskih vrednosti ima svojih mana, moguće i velikih, ali iz pozicije običnog čoveka bolji sistem nije smišljen. Bar bi mi u Srbiji to morali da znamo, pošto smo isprobali i jednostranački i višestranački socijalizam, zadruge, konfiskacije, otkupe, inflacije i ostala čuda…