Prvak demokratije iz Šumadije: U sećanje na Boru Radića

Borivoja Radića sam upoznao u Demokratskoj stranci 1990. godine. Zapazio sam ga oko rasprava pred izlazak na izbore u decembru 1990. godine. Odmah mi je izazvao interesovanje. Bio je jedan od retkih, nas sedamnaest, koji smo se usprotivili da nam kandidat za predsednika Republike bude Tomislav Karađorđević. Bio je jedan od retkih koji se dosledno zalagao za decentralizaciju i Stranke i Srbije, jedan od retkih kome je demokratija bila vrednost i opredeljenje. Jedan od retkih koji je jasno iznosio svoja mišljenja bez obzira da li je u većini ili manjini. Jedan od retkih koji je razmišljao. Jedan od retkih koji je slušao argumentaciju i onda birao. Jedan od retkih, iako među prvacima, koji je isključen iz Demokratske stranke. Jedan od retkih koji se na sve to nije žalio.

Bio je osnivač i prvi predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu, još 10. marta 1990. godine. Bio je to prvi odbor jedne opozicione stranke osnovan posle Drugog svetskog rata u Kragujevcu. Najznačajniji demokrata u obnavljanju Demokratske stranke u Šumadiji. Bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine Grada Kragujevca, poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.

Tek početkom dvehiljaditih saznajem nešto više o njegovom ocu. Da je otišao za Bosnu sa Šumadijskom četničkom brigadom, u kojoj je bio sveštenik. Predložio mi je jednoga dana da odemo u podnožje Zelengore da potražimo njegov grob. U Foči su ranije otkrivena dva groba sveštenika, ali njegovog oca nije bilo. Iza Kalinovika su nam neki čobani pokazali gde se nalazi „Popov grob“. Neko od čobana je stavio drvo preko drveta i tako napravio krst koji je stalno obnavljan. Zapalili smo sveće nad tim krstom.

Doprineo je da se pojave dve vredne knjige: „Znamenitosti Šumadije“, koju je Borivoje Radić napisao zajedno sa Predragom Pajkićem 2007. godine. U ovoj knjizi obrađeni su najvredniji spomenici kulture. Rečju i slikom čitaocu su približili umetničko, kulturno i istorijsko bogatstvo Šumadije. Potom se nekoliko godina posvetio radu na „Kragujevačkom leksikonu“ i završio ga 2013. godine.

Kada su ga novinari, posle silaska Demokratske starnke sa vlasti, upitali ima li nade da se DS obnovi, on je odgovorio: Bojim se da se kadrovska struktura DS umnogome istanjila i u Beogradu i u unutrašnjosti. Nema jake stranke bez ljudi od političkog i svakog drugog integriteta, koji politiku ne doživljavaju kao biznis.

Otišao je naš Bora na daleki put, da se sretne sa senima svoga oca podno Zelengore, a nama ostaje da ga se sećamo kao divnog i plemenitog čoveka.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.