Pune su nam crne hronike

Taj dan, tu kobnu sredu, mogu da slavim kao svoj drugi rođendan, jer me je svega par udaraca u glavu, već načetu višestrukim udarcima u gotovo isto mesto, delilo od sanduka ili života biljke. Međutim, ono što me u ovom trenutku boli više i od sopstvene glave i šaka (delova tela potrebnih za razmišljanje i pisanje), spada orkestrirano i simultano ispiranje mozga širokim narodnim masama. Svestan sam da je to u današnje vreme lako. Kao što čobanin pomoću pasa čuvara upravlja ovcama, tako i centri moći putem medija upravljaju svojom rajom.

Postavljam stoga i sebi i vama jedno pitanje, koristeći analogiju sa prosvetom. Ako škola postoji zbog učenika, zar ne bi trebalo da i država postoji zbog svojih građana? Kako je moguće da su nam pune i sigurne kuće i crne hronike? Ruku na srce, ovo nije samo posledica rada organa, već i nas samih jer im u tome ne pomažemo svojim aktivnim učešćem.

Zašto sve mora da se pokrene tek kada se desi neki krvavi pir? Da li bih ja u nekoj drugoj, tragičnoj varijanti te sudnje noći, tamo negde na onom svetu, trebao da se osetim počastvovanim što je brutalan kraj mog ovozemaljskog bitisanja pokrenuo administraciju da donese neki „Goranov zakon“.

U mom slučaju, neke medijske kuće, umesto da istraživačkim novinarskim radom pruže objektivnu sliku o događaju, prosto se utrkuju koja će da plasira više senzacionalizma.

Kakav je to monstruozni um smislio da sam nekoga u zbornici, u kojoj je u tom trenutku boravilo dosta kolega, nazvao narkomankom!?! U zapaljivoj atmosferi kakva vlada u njoj poslednjih par meseci, posle načina na koji je škola preuzeta, pažljivo se odmerava svaka reč.

Sa koleginicom nisam imao nikakav konflikt tokom godina rada u gimnaziji, a dovoljno sam priseban da u svakoj situaciji izbegnem tu mogućnost. Još manje bih se bavio „obmanjivanjem javnosti“, kako je to zvanično objavljeno.
Kako je moguće da je informacija plasirana bez provere i saslušanja i druge strane? Na ovaj način je, umesto da neko istraži navode mog pisanja, zaprepašćujućom brzinom doneto saopštenje koje je preplavilo medije. Da li je to učinjeno samo zato da bi se što hitnije smirila javnost, zgrožena brutalnim i krvavim nasrtajem na ljudski život?

Šta god da je razlog ovakvog izveštavanja, ni u jednom trenutku se neću odreći vere da će istina i pravda pobediti.

Autor je profesor engleskog jezika u Gimnaziji „Mihajlo Pupin“ u Kovačici