Republika Srbija je 2014. godine dobila zajam od Međunarodne banke za obnovu i razvoj u vrednosti većoj od 29 miliona evra za potrebe realizacije „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“…
… koji sprovodi Ministarstvo zdravlja, sa ciljem da se doprinese unapređenju efikasnosti i kvaliteta javnog zdravlja Republike Srbije.
Ono što manjka u skoro svakom poslu u Republici Srbiji je novac, što u ovom projektu nije slučaj pa ne može biti ni opravdanje za rezultate sa kojima se suočava zdravstveni sistem Republike Srbije. Danas, nekoliko godina kasnije od potpisanog sporazuma i dobijenog novca o rezultatima reforme zdravstva govore pacijenti, stidljivo komentariše stručna javnost, ali ne i ministar zdravlja.
Niko ne objašnjava zašto nisu nabavljeni akceleratori za zračenje i zašto se tek 2018. godina najavljuje kao godina onkološke zaštite i zašto je prema rečima ministra ovo „istorijska godina za pacijente koji idu na zračnu terapiju“. Šta se dešava od 2014. godine kada je sporazum potpisan do danas i kako je potrošen novac? Za to vreme ministru se očigledno ne žuri, ali onkološki pacijent ne može da čeka.
Za to vreme Srbija se suočava sa ekonomskim migracijama zdravstvenih radnika i na osnovu istraživanja sprovedenog 2015. godine pod nazivom „Migracije zdravstvenih radnika u Srbiji, analiza uzroka, posledica i politika“ čak 75 odsto lekara razmišlja o odlasku iz zemlje, a u populaciji lekara mlađih od 35 godina o odlasku razmišlja čak 82 odsto lekara. Gubitak profesionalaca usled migracija ugrožava dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite, a „odliv mozgova“ otežava transfer znanja na mlađe generacije. Migracija zdravstvenih radnika predstavlja pretnju stabilnosti javnog zdravlja.
Uočen je porast umiranja od malignih bolesti, 75 odsto stanovništva umire od kardiovaskularnih bolesti, a predviđanja su da će 2030. godine svaki deseti stanovnik imati šećernu bolest. Rešenje za ovo je svakako prevencija, međutim samo jedan dom zdravlja u Republici Srbiji je dobio pravo na nova radna mesta u nedavnoj pompeznoj najavi novog zapošljavanja. Poznato je da se u domovima zdravlja obavlja najveći broj preventivnih pregleda i rešava 70 odsto svih zdravstvenih potreba građana. Takođe, Nacionalni skrining program nije dostupan svim građanima pod jednakim uslovima.
I na kraju očekivano trajanje života na rođenju u Srbiji iznosu 72,6 godina, a u zemljama EU 83,3 godine. Zato ulaganje u zdravlje treba shvatiti kao ulaganje u ekonomski razvoj društva i stvoriti uslove u kojim će i pacijenti i zaposleni biti zadovoljni. A do tada pratimo parametre i na osnovu njih donosimo zaključke. Brže, jače, bolje pa ocenite.
Autorka je predsednica resornog odbora za zdravstvo i ekologiju Demokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
