Posavetovaću je samo da se nad mislima svog pokojnog supruga („Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologije“ i „Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve“) koje je navela, u kontekstu vremena u kom živi ozbiljnije zamisli. Kada bi to učinila, kao obrazovanoj, a pretpostavljam i inteligentnoj osobi, samo bi joj se kazalo koja je to vladajuća ideologija koja zagađuje savremenu misao i ko su prinčevi u koje treba sumnjati.

Nažalost, gospođa Miočinović se opredelila da savremenim prinčevima i vladajućoj ideologiji mentalno robuje. Nemam iluziju da je tu moguće nešto promeniti, pa je savet retoričkog karaktera.

Da je savetujem da se prepusti mislima lokalnih kulturtregera koje su „po njenoj meri“, a da delo Danila Kiša pusti da govori samo za sebe, bilo bi, opet, delimično suvišno, a delimično nepristojno. Nepristojno – iz razloga koje sam već naveo. A suvišno jer se gospođa Miočinović kulturtregerskom razmišljanju i bez mog saveta očigledno prepustila.