I vrapci sa grana odavno razglašavaju: aktuelni autokratski režim doneo je mnogo zla zemlji Srbiji.
Čitav jedan broj dnevnih novina jedva bi bio dovoljan za puko nabrajanje i najsažetije predstavlanje nepočinstava: uzurpacija svih nivoa i „isprepletanih“ pa okresanih grana vlasti, protivustavno i protivzakonito političko delovanje, paralisanje ili suspendovanje svih institucija, promašeni privredni model subvencionisanja predatorskih investitora i podvođenja jeftine radne snage, slugansko dodvoravanje guvernerima neoimperijalizma i velikodušno „darivanje“, razdavanje i rasprodaja teritorija, resursa i zemljišta, mahniti megagrađevinski i potemkinovski projekti sasvim „trezvenih“ grupnih interesa, kriminalizacija politike, kadrovska sprdačina, potpuno zapuštanje ključnih društvenih podsistema, poput školstva, nauke, zdravstva, kulture – što sve zajedno podrazumeva sumanuto zaduživanje zemlje, neprozirne procedure i tokove novca, farsičnu i fingiranu borbu protiv sistemske korupcije i organizovanog kriminala, sa najavljenim istragama, paradnim hapšenjima, feleričnom istragom i „vansudskim“ procesima. I tako dalje.
Kompletna uzurpacija države radi eksploatacije društva! Svako bi se pojedinačno činjenje iz pobrojanoga niza antidruštvenih, „nenarodnih“ a interesnih delanja moglo ne samo retorički proglasiti „veleizdajničkim“, več i sudski procesuirati.
Ali, ima još jedno produženo i podmuklo zločinjenje, sa teškim, dalekosežnim i nesagledivim posledicama, koje se može sankcionisati uglavnom u domenu moralne i političke odgovornosti. Budući da je analitički jezik po prirodi stvari nedovoljno ekspresivan, radi imenovanja ću se poslužiti jednom tradicionalnom figurom. U pitanju je, naime – zatucavanje sopstenoga naroda.
Kako se to postiže? Između ostalog: patološkom medijskom konstrukcijom slike sveta, teorijama zavere, izlivanjem rijaliti i tabloidne kanalizacije, sejanjem laži, poluistina, rodoljubačkih parola i tirada, srbobraniteljskim opravdavanjem nasilja, zaklinjanjem u nebeske i zemaljske tradicionalne „porodične vrednosti“, u slavnu prošlost, još slavniju sadašnjost i spektakularnu budućnost, zamenom teza, izlivima samosažaljenja i sluzavih „argumenata milosrđa“, zastrašivanjem građana prirodnim i društveno-istorijskim nepogodama i katastrofama, izmišljanjem političkih prijatelja i neprijatelja, promovisanjem kriminalaca i batinaša u „nacionalne borce“ i „narodne heroje“, zloupotrebom verskih osećanja i religijskih potreba građana, teatralnim „samopožrtvovanjem“ i „samožrtvovanjem“, javnim prostaklukom, besomučnim klevetanjem, stigmatizovanjem i vređanjem neistomišljenika, emisijom parapolitičke magle i zagađivanjem društvene atmosfere, sejanjem mržnje prema obrazovanosti i prosvećenosti… Ukratko uzurpacijom i države, radi eksploatacije društva. Bog zna šta sam sve propustio da pomenem! Ali, da ne zaboravim bar medijsku i mitingašku izgradnju kulta ličnosti. Inače, spadam među one koji smatraju da je svako ko svesno i sa predumišljajem učestvuje u izgradnji kulta sopstvene ličnosti, osim što je politički i, uopšte, društveno-istorijski štetan, i kao čovek – đubre.
Zatucavanje građana/podanika, pogotovu kada je sistemsko i sistematsko, zapravo je zavera protiv prosvećenosti. Odavno je već prihvaćeno, ne samo među sledbenicima Imanuela Kanta, da je prosvećenost – odvažnost u autonomnoj i javnoj upotrebi sopstvenoga razuma, hrabrost da se bude razborit, te dakle i kritički osposobljen. Kant se je, u svoje vreme, usredsredio na analizu religijske neprosvećenosti, tj. nezrelosti, smatrajući da ondašnji vladaoci nisu bili zainteresovani da nad svojim podanicima igraju ulogu staratelja i u oblasti umetnosti i nauka.
Usudio bih se – imajući u vidu današnji značaj popularne kulture, tačnije, pseudokulture, kao „ideološkoga“ kanala provođenja i praktikovanja autokratske vladavine – da predložim malu dopunu, određujući prosvećenost kao odvažnost za slobodnu i javnu upotrebu sopstvenoga razuma ali i sopstvene moći suđenja (prosuđivačke, tj. kritičke sposobnosti).
E, to autokratija mora da suzbija, jer su takve sposobnosti za nju ona čuvena motka i čuveni kolac.
Znamo da su ideje, vrednosti i zasadi prosvetiteljstva, kao velikoga civilizacijskog pokreta, već dugo izložene teorijskom dekonstruisanju, pre svega zbog tamnih strana prosvetiteljskoga racionalističkog progresizma.
Osim toga, danas se obnavlja kritika patetičnih projekata pedagoške emancipacije putem obrazovanja i nalaže propitivanje „samorazumljivih“ ideala „obrazovanosti“ (koja je u prosvetnoj praksi redovno instrumentalizovana). Ipak, ovoga časa, u ovoj što spontanoj što indukovanoj kaljuzi mržnje prema obrazovanju i obrazovanosti – ne možemo se odreći pohvale prosvećenosti.
Jer prosvećenost podrazumeva autonomiju mišljenja, pa i izvikanoga kritičkog mišljenja, autonomiju estetskoga prosuđivanja, pa potom i moralnoga, slobodu saopštavanja i opštenja, te u tom sledu i demokratskoga praktičko-političkog delanja.
Šta će autokratskom poretku takvi prosvećeni građani!? Dovoljan mu je neprosvećen, poslušan i zatucan „narod“, grdan i nagrđen, te pomiren sa svim stereotipima i predrasudama na sopstveni račun, pacifikovan splačinama iz trgovinskih lanaca, sviknut na poniženost, zablenut u rijaliti smeće, zamajavan dojavama o zavereničkom avionskom zaprašivanju „naroda najstarijega“ i suludom političkom propagandom tipa „Paljenje Rajhstaga“, te mudroserinama gomile novokomponovanih „eksperata“ za čitanje misli i tumačenje snova S. Đinpinga, V. Putina i D. Trampa. Pita se čovek zašto bi režimu bila potrebna sva ona sila različitih oblika zatucavanja?
Naprosto, radi lakše i nesmetane vladavine: lakše se vlada zatucanima nego obrazovanima i prosvećenima, jer im je lakše prodavati maglu, rog za sveću, muda za bubrege itd. Šta će autokratskom i populističkom režimu obrazovani, prosvećeni i – ne daj bože – kritički nastrojeni i za kritiku osposobljeni građani, kad su mu dovoljni obrazovno zapušteni, a glamuroznim pomijama nakljukani podanici!
U nastojanju da razume sve ovo, običan čovek bojažljivo veruje da su u pozadini neki nedokučivi i „višnji“ razlozi, jer mu vaspitanje ne dozvoljava ni da pomisli kako su u pitanju, naprosto – ljudska pohlepa i pokvarenost.
Ali, gle čuda, ravno „niotkuda“, pojavila se, i raste, sve brojnija sila obrazovanih i prosvećenih, autonomnih, pa još i mladih, neistomišljenika – sa viralnim idejama, zahtevima, snagama i vidicima! Sila duhovitih i kreativnih! Šta sa njima, kako sa takvima? Muke režima i režimlija! Bilo je i ranije političara o kojima su se pričali vicevi, bilo je ingenioznih aforizama i maestralnih karikatura pojedinih autokrata i njihovih saradnika.
Ali, ovolika i ovako efektna višegodišnja produkcija političkih i civilizacijskih persiflaža svih žanrova, sa vrhuncem u studentskom protestu – nikada nije viđena. Nije to samo zato što su studenti pametni i duhoviti, već stoga što je ovaj režim, sa svojim odabranicima, mašina za proizvodnju motiva i šlagvorta za mrežnu i protestno-karnevalsku, a ubitačnu, „zajebanciju“.
Uz temeljne kritike režima od strane naših uglednih naučnika, publicista, analitičara, umetnika, profesora i studenata, ovaj talas duhovitoga podsmevanja i, pre svega, studentski duh pobune i slobodarstva, pravednosti i normalnosti, daje nadu da projekt zatucavanja ipak neće proći. Iako su potrebne bar dve generacije da se već počinjena šteta sanira.
A da smo i mi koji podržavamo studente u zahtevima, premda uvereni u svoju rezistentnost na zatucavanje, i sami zahvaćeni virusom pomračivanja, svedoče i povremena gunđanja na račun njihovih metoda i formi protestovanja, svedoči, dakle, nerazumevanje značaja, veličine i moći duha vedrine u borbi protiv pomračivanja građanskih demokratskih mogućnosti, izgleda i nada.
Malo više poverenja u sopstvenu, sazrelu decu! Naravno da čuju i promišljaju različita viđenja i shvatanja situacije, poruke i savete, a možda će ponešto od toga i poslušati. Jer, oni znaju šta ne žele i šta žele, znaju šta treba da rade i šta rade, i, vidimo, umeju to dobro da rade.
Autor je profesor Univerziteta u Nišu u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
