Sanjati nestvaran san

Prema mišljenju Frojda, snovi su poruke iz ljudske podsvesti, tajne šifre i znakovi onoga što se dešava u dubini ljudske duše. A Frojdov sledbenik, Karl Gustav Jung, tvrdio je da je san prirodni fenomen i nenamerna pojava koja ne zavisi od volje, želje, namere i postavljenih ciljeva svesnog dela ličnosti. Iako nisam psihoanalitičar, smatram da je san odraz onoga što bismo želeli da se ostvari, ili, odraz onoga što nas plaši. Ako nisam u pravu, onda ću ovde govoriti o snu koji budan sanjam. O mojim željama, idealima koji su na rubu zbilje, a delom dodiruju nestvarno, neostvarivo.

        Dakle, sanjao sam da su se svi istinski srpski rodoljubi udružili i oformili jedan jedinstven pokret. Pokret koji bi spasao Srbiju od njenog daljeg urušavanja, od njenog rasparčavanja, od njenog nestajanja. Da, nestajanja, jer kao što nestaju životinjske vrste, tako nestaju i države. I nastaju nove. Taj pokret, koji se javio u mom snu, okupio je i političke stranke i političke organizacije, i intelektualce (one prave, a ne one lažne, koji već godinama, pa i decenijama, preko najuticajnijih medija „edukuju“ srpski narod, i koji u suštini rade u korist onih koji ne žele dobro Srbiji).

U tom pokretu, naravno, bilo je mesta i za predstavnike Srpske pravoslavne crkve, kao i za sve one koje ovde nisam spomenuo, a kojima je Srbija u srcu. Pokret je okupio i desničare, i centriste. I levičare, opet one prave, a ne one koji se predstavljaju levičarima, a u stvari zastupaju interese neoliberala. Jer u ovom istorijskom trenutku nije mnogo važno da li ste levičar, desničar ili centrista po opredeljenju. Mnogo je važnije da li ste suverenista ili atlantista. Jer su atlantisti, nepokolebljivi zastupnici neoliberalizma, ti koji su najveća pretnja za opstanak Srbije. I ne samo Srbije. Pod plaštom decentralizacije, oni žele da dezintegrišu Srbiju. I ne samo Srbiju. Dezintegrisati sve evropske države, pretvoriti ih u nekakve regije bez ikakvog identiteta, to je cilj! Na udaru su prvo one male, slabe, a potom sledi ona velika: Rusija.

A paralelno sa ovim procesom treba oformiti Svetsku vladu. Ona će biti ta koja će odlučivati o tome šta je dobro, a šta nije, šta valja činiti, a šta ne valja. A da bi oformili tu Svetsku vladu, atlantisti moraju još mnogo toga da urade. „Decentralizacija je spas za privredu vaše zemlje“, govore nam oni iz dana u dan, iz meseca u mesec. I zato ohrabruju, i ne samo ohrabruju, već i finansijski pomažu one koji bi, radi svojih sitnih političkih i ličnih interesa, hteli da i dalje budu na vlasti. Pa čak i po cenu raspada Srbije. Svakog časa očekujem da se zahtevi za decentralizacijom i ovako malene Srbije radikalizuju. „Oteli su nam Elektrovojvodinu“, govore sve glasnije oni koji, predstavljajući se levičarima, slede uputstva atlantista. I uskoro će početi da prete! Tako što će se žaliti! A znamo kome će se žaliti. Onima koji ne žele dobro Srbiji. Onima koji ne žele dobro ni drugim evropskim državama. Onima koji bi da ukinu Evropu nacija! I zato se vraćam mom snu.

Te koji bi da dezintegrišu moju zemlju nisam sanjao. Za njih nema mesta u lepom snu. U lepom snu ima mesta samo za istinske rodoljube i patriote. „Kakav nacionalistički tekst velikog srpskog nacionaliste“, reći će upravo oni za koje nema mesta u mom snu. A odgovor je jednostavan: „Prestaću da budem nacionalista istog časa kada budu nestale nacije“. Ali one, DIEU MERCI, kako kažu Francuzi, još uvek postoje. A ako jednoga dana ipak budu nestale, nestaće i ono malo slobode i demokratije što je ostalo u ovom svetu u kojem se,  polako ali sigurno, nameću nove vrednosti, vrednosti VELIKOG BRATA. Jer Svetska vlada treba da misli umesto nas! A da ne bi mislila umesto nas, valja se organizovati.

U mnogim zapadnim zemljama već su oformljeni pokreti slični pokretu iz mog sna. Nacionalni, ne šovinistički! Nacionalni, da bi odbranili opstanak svojih nacija koje su se stvarale kroz vekove. U Francuskoj, u Španiji, u Italiji. I naravno, na Istoku, u Rusiji. U Srbiji još nema takvog pokreta. A upravo je Srbija najugroženija. Zato što je najslabija među navedenim zemljama. I ne samo među njima. Pored Makedonije, ona je možda i najugroženija zemlja u Evropi. I zato bih iznad svega voleo da se moj san ostvari. Da se svi istinski rodoljubi udruže i krenu u odbranu Srbije. Poslednji je čas!  

Autor je redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu i jedan od osnivača Alternative za Srbiju