Slučaj Maduro i slučaj Srbija: Šta bi već sada trebalo da urade srpske proevropske i prodemokratske snage

Nikolas Maduro je izgubio izbore 2024. Prvo je zabranio opozicionoj političarki Mariji Korini Mačado da se kandiduje. Potom je, na samim izborima, uprkos svim mahinacijama, ubedljivo izgubio od opozicionog protivkandidata, Edmunda Gonzaleza. Međutim, umesto da prizna poraz, on je zaveo otvorenu diktaturu, pravu strahovladu.

Vlada državom na mafijaški način, organizuje trgovinu drogom. Građane maltretira policijom, ali i grupama neuniformisanih naoružanih lojalista. Hiljade opozicionih aktivista je zatvorio. Zemlju je doveo do izolacije, a stanovništvo na ivicu bede.

Takav diktator, kriminalac, šef mafijaške organizacije koji je zarobio državu, iako je šef države, ne može da uživa zaštitu međunarodnog prava. NJegov narod, posle izbora koje je diktator izgubio, ima legitimno pravo da se pobuni i da diktatora ukloni sa vlasti. Većinski izabrani lider, Gonzalez, ima pravo da zatraži pomoć od strane demokratske države, a strana država ima obavezu da pomogne narodu u uspostavljanju demokratije.

Mnogi građani Srbije, zavedeni od proruskih i prokineskih medija koji se zalažu za to da Srbija nikada ne postane članica EU, zameraju SAD na svrgavanju Madura. Veruju da je to učinjeno da bi SAD ovladale bogatim naftnim rezervama Venecuele. Nešto slično je i sam Donald Tramp donekle potvrdio.

Naveo je da je akciju preduzeo, pored ostalog, da bi se američkim naftnim kompanijama vratila imovina koju su decenijama gradile u Venecueli, a koju su nasilnom nacionalizacijom oduzele vlasti. Najavio je i investiranje milijardi dolara u infrastrukturu u Venecueli i obećao da će od tih investicija imati benefite i narod Venecuele i američke kompanije.

Vratimo se Srbiji. U Srbiji se narod pobunio protiv vlasti. Narod boli velika nepravda – ogromno bogaćenje pojedinaca bliskih vlastima kroz koruptivne radnje. Razotkriveno je da je poslednjih nekoliko godina vladajuća partija zarobila državu. Nedostatak debate u medijima.

Pritisci na zaposlene u javnim preduzećima, primaoce socijalne pomoći. Nepostupanje policije protiv kriminalaca i batinaša koji napadaju mirne demonstrante. Ucene i podmićivanje na lokalnim izborima. Višemesečna ilegalna blokada glavne saobraćajnice u glavnom gradu nehigijenskim naseljem i nasiljem od strane batinaša i lojalista. Posebno bole i iritiraju lažne optužbe da su pobunjeni građani strani plaćenici i izdajice.

Mnogi analitičari smatraju da će na sledećim izborima pobediti protivnici aktuelnih vlasti, lista podržana od strane studentskog pokreta i proevropske opozicione stranke, ali da će vlasti odbiti da priznaju poraz i pokušati da zavedu otvorenu diktaturu. Da će, na primer, izmisliti neku spoljašnju opasnost i proglasiti vanredno stanje. Ili jednostavno izvesti na ulice oružane bande svojih lojalista. Ili naložiti policiji da uhapsi vodeće političare pod optužbom da su preduzeli protivustavnu aktivnost.

Drugim rečima, postavlja se pred nas pitanje: kako da obezbedimo drugi i treći korak u normalizaciji Srbije, o čemu je govorio Milan St. Protić u subotnjem izdanju Danasa? Prvi korak je poraz sadašnjih vlasti na izborima. Drugi korak je priznavanje poraza od strane vlasti, a treći predaja vlasti pobednicima.

I tu dolazimo do primera iz Venecuele. Nijedna demokratska država nije priznala Madura kao šefa države nakon što je izgubio izbore i zaveo diktaturu. Na kraju je Tramp uhapsio Madura.

Da bi se obezbedila podrška demokratskih država demokratski izabranim predstavnicima u Srbiji posle sledećih izbora, srpske proevropske i demokratske snage treba već sada da pošalju emisare u sve demokratske države, međunarodne organizacije, uključujući i UN, i da ukažu na veliku opasnost u kojoj se nalaze prodemokratske i proevropske snage i nekoliko slobodnih medija u Srbiji. I da zatraže otvorenu podršku i pomoć u odbrani buduće izborne pobede.

Ovaj posao bi bio lakše obavljen ako bi studentska organizacija i proevropske snage već sada proglasile Vladu u senci. Poslednjih meseci, prema mišljenju svih prodemokratskih analitičara, profesora, slobodnih intelektualaca, pobeda na sledećim izborima biće moguća samo ako se sve prodemokratske snage ujedine. Nisam do sada čuo niti jedno jedino relevantno mišljenje koje govori suprotno. Predložio sam nedavno da studentski pokret i proevropske političke stranke održe kongres.

Neka njihovi predstavnici prvo održe zajednički sastanak i neka pozovu svoje pristalice na Kongres, neka istaknu svoje kandidate i neka pristalice izaberu vladu u senci. Studenti sad imaju u svom posedu bazu podataka od 400.000 potpisnika zahteva za izbore. Svaki potpisnik je legitimni član Kongresa. Lice koje želi da učestvuje na kongresu kao glasač, ako nije potpisnik zahteva za izbore, treba da dokaže da je iskreni član ili podržavalac studentskog pokreta ili proevropskih političkih partija.

Ima dovoljno vremena da se ova aktivnost obavi pre izbora. Vlasti odlažu izbore bar šest meseci, a možda i godinu dana. Jedino me plaši da se vlasti ne uplaše od primera koji pokazuje događaj u Venecueli, i ne požure pa organizuju izbore već za mesec-dva.

Autor je advokat i prevodilac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.