Sa nevericom sam pročitao vest da su Vukan Vučić i Gradimir Stefanović imenovani za članove komisije za ocenu Studije „Beogradskog metroa“, zato što aktuelna gradska vlast dobro zna da su obojica, a posebno Vukan Vučić, apsolutno najodgovorniji za izgubljenih trideset godina u zamajavanju Beograđana sa „realnim i efikasnim rešenjem“ – odnosno sa uličnim tramvajem – koji se po naredbi od 6. aprila 2010. zove – ni laki ni teški – već „Beogradski metro“.
Počelo je to 1982. kada je profesor iz Filadelfije Vukan Vučić (ovo mi je rekao lično gradonačelnik Bogdan Bogdanović) ubedio predsednika IO grada (R. Stefanovića) da Beogradu nije potreban metro, da je tramvaj „realno i efikasno rešenje“. Tada su planovi i projekti evropskog Beograda sa metro-sistemom, zasnovani na zadatom vremenu putovanja do 30 minuta za 80 odsto stanovnika, kao i svi metro-sistemi projektovani posle Drugog svetskog rata (izradu je 1967 -1982. organizovala i finansirala Skupština grada) proglašeni za „sramotu Beograda“. Tada je Gradimir Stefanović (samoupravljač GSP-a) spiskao „Samodoprinos 1982“ (200 miliona dolara) u širenje mreže uskokolosečnog tramvaja iz 19. veka kao „realno i efikasno rešenje“, nazvano „Tramvaj za 21. vek“.
Priča se nastavlja 1990. kada je Skupština grada (ovo mi je rekao lično gradonačelnik Milorad Unković) potpisala ugovor sa SANU (nagrada za „Memorandum“) za izmišljeni zadatak „Studija transportnih sistema Beograda“; kada su V. Vučič i G. Stefanović ubedili akademika Branka Žeželja da Beogradu nije potreban skupi metro, i predložili „realno i efikasno rešenje“ – ulični tramvaj normalnog koloseka (umesto uskokolosečnog iz 1982) nazvanog „laki šinski prevoz“ zasnovan na – prognoziranom opterećenju do 12.000 putnika na sat po smeru (metodologija napuštena u Evropi 50-ih godina prošlog veka).
Iako je, 19. novembra 2008. Nacionalni savet za infrastrukturu proglasio Prvu etapu metro-sistema (projekti su, po nalogu gradonačelnika Zorana Đinđića, ažurirani 1997 – 2000) za razvojni projekat Srbije, tramvajsko zamajavanje Beograđana se i dalje nastavlja. Naredbom od 6. aprila 2010. imenovan je Radni tim sa zadatkom da napiše dokument „Beogradski metro – osnova za izbor rešenja“ – pri čemu je osnova – „realno i efikasno rešenje“ (iz 1992) sa imbecilnom „gore-dole“ niveletom sredinom Bulevara kralja Aleksandra i sredinom Bulevara Zorana Đinđića na Novom Beogradu. Dokument je, na osnovu „Memoranduma o razumevanju“ (6. oktobar 2011) dostavljen Francuskoj firmi ALSTOM, koja tehnikom „copy-paste“ proglašava „realno i efikasno rešenje“ sa ukrsnom stanicom na Trgu republike, za „Studiju beogradskog metroa“.
A kao vrhunac hipokrizije, aktuelna gradska vlast imenuje Vučića i Stefanovića da budu članovi komisije koja će „oceniti“ valjanost svog sopstvenog „realnog i efikasnog rešenja“ od pre dvadeset godina… Sluđivanju Beograđana očigledno – kraja nema.
Autor je rukovodilac projekta „Metro Beograd“ 1973-1982. i 1986-2000.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
