U nedelji kada je vlast obeležavala Dan državnosti (većina građana, ko zna zbog čega, taj datum još nije prihvatila kao praznik) zbili su se neki događaji koji neuporedivo više od zvaničnih beseda i propovedi odslikavaju lice Srbije 2013. godine.
U Kragujevcu je umrla devojka za čiju operaciju država nije htela da izdvoji novac. Država je očekivala da će taj novac prikupiti građani. Nije da ona nema, ali je Vlada odlučila da je novac važniji osumnjičenima za ratne zločine i članovima njihovih porodica. Za 24-godišnju Danicu nije bilo 18 hiljada evra. Za Ratka Mladića i Radovana Karadžića uvek ima i deset i petnaest puta više. Za sadašnju vlast, kao i za većinu prethodnih, oni su heroji.
Ako vlast neće da pomogne bolesnima, brine o zdravima. Nacionalne penzije, u nedelji kad je obeležavan Dan državnosti, dobili su i neki koji su se ne tako davno slikali s hiljadarkama maraka zalepljenima na čelo, a koji i danas za jednu svirku zarade desetine prosečnih plata i penzija zajedno. Rugajući se polugladnima i bolesnima, vlast dodeljuje nacionalne penzije i licima u punoj snazi, mlađima od šezdesete.
Kafanski pevači i stihoklepci donose Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću ugled i poštovanje. Pogotovo u ugostiteljskim objektima svih fela, gde se okuplja mnogo više birača nego po bibliotekama i pozorištima. Šlag na državotvornu tortu su predsednička odlikovanja koja su dobili general Galoa, Peter Handke, Nikita Mihalkov i slični ljubitelji Miloševića i njegove politike.
Srbija koja ima takve ordennoše ne treba da brine za svoju prošlost. Srbija koja ne želi da leči svoje bolesnike morala bi da se zabrine za svoju budućnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
