Srbija u EU kao „ponosni Enver Hodžin bunker“

Uvek mi se činilo u takvim prilikama da mladim akademcima brzo postaje jasno, pogotovo ako su se prethodno suočavali sa planetom Zemljom viđenom kamerama međuplanetarnih letilica, da su energetski i materijalni potencijali naše „majke Geje“ ograničeni, i da neka „njena čeda“ mogu imati mnogo, samo ako druga budu imala malo. A da ne pričam kako su im očas postajale prozirne stalne geostrateške, političke, ekonomsko-finansijske, razvojne, medijske i druge igre sa kojima se iz dana u dan svi suočavamo.

Nakon prelaska na diskusije o „nesavršenoj stvarnosti“ – inženjerski rečeno o trenju, kao uslovu postojanja fizičkih, životnih i društvenih procesa i meri njihovog kvaliteta, obično su neke mlade znatiželjne glave, kao potvrdu svojih „novih“ saznanja „ispaljivale“ po neku maksimu tipa – „da nije trenja ni mi se ne bismo rodili“, uz opšte oduševljenje i aplauze prisutnih. Posle toga njih niko nije mogao da ubedi da su mogući i održivi odnosi u kojima se više dobija nego što se ulaže.

Zahvaljujući internetu i veštačkoj inteligenciji, generacija naših pobunjenih studenata se suočavala sa svim prethodnim činjenicama od svojih „bebi-dana“, tako da njih na politikantske staze ne mogu da navedu „učesnici i učesnice tv. polit-prela“, tzv. tv „polit-preci“, koji po ceo dan sede pred kamerama tzv. informativno-zabavnih televizija i predu priče za narod kojima pokušavaju da zabašuruju našu neveselu stvarnost i ubede sve, pa i mlade, da kod nas, ustvari, cvetaju demokratske ruže, da nema krađe, korupcije i pljačke, da nema kriminalnih narkokartela pod zaštitom državnih institucija, te da nosioci vlasti prosto ne znaju šta će sa prepunim republičkim, gradskim i opštinskim budžetima.

Za objašnjavanje enormne zaduženosti države, za isticanje svih „junačkih dela“ naših vlasti koja su „najveća u novijoj istoriji“, za prikrivanje rapidnog pada standarda većine građana, za zamagljivanje pretvaranja Srbije u nešto što usred EU počinje da liči na „ponosni Enver Hodžin bunker“, za kamufliranje pokušaja nasilnog gušenja univerzitetskih sloboda, za maskiranje urušavanja pravosuđa itd., više ne mogu da pomognu ni stare ni inovirane celodnevne tv-bajke domaćih „polit-prelaca“ zato što i suviše liče na one o „rodama koje donose decu“.

Jer studenti znaju zakone o održanju mase i energije i da sve mora biti u skladu sa Prvim i Drugim zakon termodinamike, kao i činjenicu da će svaki zatvoreni termodinamički sistem, pa i država, pre ili kasnije postati mrtav sistem. Oni, takođe, znaju i da u društvu mora postojati „trenje“, ali i to da preveliko „društveno trenje“ koje generišu partokrate i njihovi tv. polit-prelci, može dovesti do raspada države Srbije.

Zato naši studenti i mladi, zajedno sa preko šezdeset posto građana, traže hitne i poštene izbore. Jer samo takvi izbori mogu zaustaviti dalji strmoglav Srbije.

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.