Srpske zablude

U međunarodnim odnosima oduvek je vladalo pravilo da onaj ko raspolaže većom silom može drugom nametati svoje interese ili svoj red stvari. U moderno doba, uspostavio se jedan međunarodni poredak kao način da se usmeravaju odnosi u svetu. Ni ovaj poredak nije zasnovan na ravnopravnosti svih uprkos javnom zaklinjanju u univerzalnu jednakost. Najveći svetski narodi određuju pravce i propisuju obavezna pravila ponašanja. Mali narodi imaju izbor da ta pravila prihvate i u postojećim uslovima pokušaju da ostvare svoj interes ili da se sukobe sa unapred izvesnim ishodom-porazom. Ovo svakako ne znači da se u savremenom svetu sve natura silom i pretnjom. Postoji jedan širok prostor u kojem mali narodi mogu delovati u skladu sa svojim potrebama. Od njihove veštine i snalažljivosti zavisi koliko će u tome biti uspešni.

Najbitnija od svih jeste veština da se velike sile pridobiju za sopstvene ciljeve. Zrelost jednog naroda i države meri se po njihovoj sposobnosti da trezveno procenjuju svoje snage i mogućnosti. Svima je poznato da sudbina Srbije, kao uostalom i čitavog današnjeg sveta u najvećoj meri zavisi od SAD. Politički odnosi sa SAD su posle pada Miloševića popravljeni, ali ne i potpuno normalizovani. Nije zgoreg podsetiti da je Vašington najveće središte svetske sile i uticaja. To je mesto u kome se nalaze 172 inostrane ambasade i donose najznačajnije odluke za čitavu planetu. Poklonici ili protivnici Amerike trude se da stignu do samog vrha i budu što bolje obavešteni o planovima američke administracije.

U prošlim vremenima diplomatija je bila stvar skrivenih odnosa, susreta i pregovora. Danas, ona je okrenuta publici. Moderna diplomatija postavlja drugačije zahteve i traži drugačije osobine nego što je nekada bilo. Uspeh u dobroj meri zavisi od medija i javnih nastupa. Samo onom diplomati koji je poznat i prepoznatljiv otvaraju se kapije centara moći i odlučivanja. Pitanja koje se nameću po logici svari glase, da li iko zna ko je ambasador Srbije u Vašingtonu? Šta su mu zadaci i ciljevi? Na osnovu kojih kvaliteta i kriterijuma je on izabran i poslat u središte najveće svetske sile da zastupa interese ove zemlje? Kakav mu je učinak?

Srpska diplomatija ima neke druge važnije poslove od brige šta smera i planira Vašington. Nažalost, pogrešne! Činjenica je da SAD vode nedoslednu politiku, primenjujući različite aršine za sebe i za druge. Međutim, upravo ta osobina potvrđuje da SAD idu stopama svojih imperijalnih prethodnika. Amerikanci ljude koriste i odbacuju shodno svojim interesima.Čim se okonča potreba za saradnjom određene osobe, prestaje i američka zainteresovanost za tu osobu.

Na podršku i obećanje Amerikanaca nekada su se pozivali Nebojša Čović, Momčilo Perišić, pokojni Vuk Obradović i Dušan Mihajlović. Svi oni prosto su nestali sa političke scene. Poznato je da i danas nekoliko srpskih političara igra na američku kartu, računajući da je oslonac s druge strane Atlantika najveći garant za opstanak na vlasti ili najjače oružje u osvajanju vlasti. Njihovo naivno verovanje u pokroviteljstvo Vašingtona po pravilu će se završiti razočaranjem. Malo je onih u svetu koji imaju neprekidnu naklonost SAD. Tužno je što se ni na sopstvenim greškama nismo naučili. Preostaje nam da i dalje tavorimo u mutnim i nesigurnim vremenima i sa strane gledamo kako nas drugi pretiču. Razlog za to leži u nama, a ne u nekom drugom!

Autor je politikolog i novinar