„Srpski svet“ između turskog i ruskog

Putin je vođen ovom idejom 2022. izjavio da je cilj Rusije kulturno i teritorijalno ujedinjenje ruskog naroda u okviru jedne države. Od kulturne i političke ideje, „ruski svet“ je postao i ideologija Ruske pravoslavne crkve. Slične ideje većeg ekonomskog i političkog povezivanja turkijskih naroda u Aziji sa Republikom Turskom počele su se razvijati nakon sloma hladnog rata i dezintegracije Sovjetskog Saveza kada mnoge od ovih zemalja dobijaju svoju samostalnost.

Tada se ponovo u fokus javlja ideja obnove „Puta svile“ koji bi povezivao ovaj azijski prostor od Kine preko ovih muslimanskih zemalja sa Turskom, a onda dalje do obala Jadranskog mora i Evrope. Ideju je uobličio profesor i bivši premijer Ahmed Davutoglu u doktrini i knjizi ,,Strategijska dubina“, koja Tursku stavlja u epicentar širokog prostranstva od Bliskog istoka, centralne Azije, Kavkaza do Balkana, kojem ova zemlja takođe pripada.

U tom kontekstu Balkan postaje prostor na kojem se sudara nekoliko važnih interesa i geostrateških osa uticaja, od EU, Rusije, Amerike, Kine, Turske i drugih. Srbija, kao zemlja koja se proteže centralnim delom Balkana postaje žarište ovih linija koje se sustižu i presecaju na njenom tlu. Jasno je da je to složena pozicija koja mora da vodi računa o svim ovim interesima, definiše svoje, ali i uskladi ih sa svim stranim. Srbija je tu poziciju nastojala rešiti tako što je svoju poziciju definisala sa više strateških partnerstava koja su međusobno postala neprincipijelna i kontradiktorna, što je sve više dolazilo do izražaja sa komplikovanom situacijom u svetu i ratovima koji se vode.

Odnosi sa Turskom nakon postizanja Dejtonskog mira imali su progresivnu uzlaznu putanju da bi se označili do sada najboljim u istoriji. Međutim, ti odnosi su drastično pogoršani poslednjih dana kada je Turska Kosovu poslala 1.000 borbenih dronova, tri meseca pre ugovorenog roka, što je dobilo obrise otvorene podrške kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. Burna reakcija srpskog predsednika Aleksandra Vučića ocenila je ovaj postupak kao ,,kršenje međunarodnog prava“, ,,destabilizaciju Zapadnog Balkana“ i sanjanje ,,obnove Osmanskog carstva“. Pogleda li se ponašanje srpskog predsednika na polju naoružavanja sopstvene zemlje kao i prodaje oružja drugima vidi se snažan aktivizam.

Kupovina savremenog oružja od Francuske, Izraela, ali prodaja oružja Izraelu tokom genocida u Gazi, pa prodaja višecevnih raketnih bacača ,,Tamnava“ grčko-kiparskoj administraciji što je u Turskoj protumačeno kao direktna provokacija, s obzirom na napetosti koje postoje između ovih zemalja. Poznavaoci prilika isticali su mogućnost sukoba Turske i Izraela, kao i između Grčke i Turske.

Ako se tome dodaju nalazišta gasa na ovom prostoru i sporenja oko njegove eksplotacije, te jačanje vojne saradnje Amerike sa Grčkom, što su sve činjenice koje bliže osvetljavaju aktuelnu problematiku, čini se da bacaju više svetlosti na vojno ponašanje Srbije kad je u pitanju ovaj prostor. Svakako da sve ovo nije moglo promaći Turskoj kad je Balkan u pitanju, što Srbiju stavlja direktno na stranu turskih neprijatelja na Mediteranu dok uočljiva militarizacija pojačava napetosti u regiji. Čini se da tursko ponašanje u vezi sa dronovima, ipak, nije uzrokovano time.

Dronovi koji su prvo ponuđeni Srbiji, jednostavno su završili na Kosovu prosto trgovinskim ugovorom sklopljenim znatno ranije. Problem je samo što su isporučeni nešto ranije, odnosno u neadekvatnom trenutku za samog srpskog predsednika. Iako je već sutradan nakon prve reakcije Vučić znatno ublažio retoriku, ona ukazuje na složenu poziciju u kojoj se nalazi projekat ,,srpskog sveta“ i njegove sve teže pozicije da balansira u sve užem prostoru između ,,evropskog, ruskog i turskog sveta“, koji međusobno mnogo lakše mogu naći zajednički jezik na Balkanu nego što ga može pronaći ,,srpski svet“ kao podsvet ,,ruskog sveta“. Upravo ta pozcija uzrokovala je neiskren odnos i prema ,,evropskom“ i prema ,,turskom svetu“, ali i samom ,,ruskom svetu“, te posledično i prema sopstvenom ,,srpskom svetu“.

Izolacija koja sve više preti predsedniku Vučiću, ali i samoj Srbiji, dodatno povećava stabilizujuću ulogu Turske na Balkanu kao ozbiljne regionalne sile, za koju se čini da će lakše usaglasiti svoje interese sa drugima, pa i sa Rusijom za razliku od Srbije koja pokazuje da joj nedostaje ozbiljna i promišljena spoljna politika.

Kada je ta politika prema Turskoj u pitanju, ona nikad nije počivala na onim postulatima koji ove dve zemlje zaista čini bliskim i „komšijama“ što su obe često naglašavale. Umesto toga, Srbija se i prema Rusiji i prema Turskoj više odnosila iracionalnim i nasleđenim narativima i emocijama, a ne stvarnim faktima. Stoga bi za Srbiju bilo korisno kad bi među brojnim udruženjima i bratstvima srpsko-ruskog, bilo bar jedno srpsko- turskog prijateljstva.

I kada bi umesto reči i pesama srpskih političara prilikom poseta turskih zvaničnika, bilo malo ozbiljnije diplomatske pragmatike i državničke doslednosti, uveren sam da bi turska strana to bolje razumela i i prihvatila. Dok bi tursku naklonost prema Srbiji samo povećalo. Inače, kad je o Turcima reč, radi se o vrlo pragmatičnoj i ozbiljnoj naciji koja to svakim danom i sve više dokazuje.

Autor je akademski slikar i univerzitetski profesor

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.