Šta radi opozicija u parlamentu?

Društveni talog, kriminalci, ubice, šverceri droge, uz asistenciju nesrećnika, koji, za novac ili zbog drugih obaveza prema okupatorima i uzurpatorima države, pristaju da učestvuju u održavanju teške društvene patologije i razaranju države.

Ispred takvih spodoba umarširali su poslanici u Skupštinu praćeni uvredama i neprimerenim skandiranjima. Na sednici su dodatno poniženi i ismejani jer su uz njihovo prisustvo usvojeni Budžet za narednu godinu i još 57 tačaka, koje su sadržale važne zakone i zakonske odredbe. Između ostalih usvojene su neustavne odredbe o funkciji vrhovnog komandanta, prestrukturiranju Tužilaštva za organizovani kriminal, i lex specialis za Generalštab.

Sav aktuelni teror nad zakonima, u glavnom zakonodavnom telu, učinjen je za tri dana, uz prisustvo i veliki trud opozicionih poslanika. Argumentovano su ukazivali na pogubnost po zajednicu ovakvog rada, podneli amandmane (koji neće biti prihvaćeni) i uzgred izmenili sa svojim kolegama niz ličnih uvreda. Na takvu podređenu ulogu pristaju godinama, pa i u proteklom periodu od kad je Ana Brnabić, pre godinu dana samoinicijativno usvojila Budžet bez rasprave, i takvim potezom, praktično, izvršila državni udar, odnosno suspendovala zakonodavnu ulogu skupštine.

I pored svih brutalnih kršenja zakona i Ustava od strane poslaničke većine, deo opozicione poslaničke grupe je nastavio da učestvuje u „radu“ takvog parlamenta. Za njih je glasalo gotovo milion građana na decembarskim izborima 2023. godine. Katastrofalne izborne nepravilnosti, dokazane krađe i bezočne, evropskoj civilizaciji ne primerene prevare, nisu predstavljale prepreku poslanicima da započnu mandat u tako nelegitimnom i nelegalnom telu.

U potpuno sumanutoj, primitivnoj, nasilničkoj, apsurdnoj i na momente incidentnoj atmosferi, poslanici opozicije su pokušavali da se odvoje od tog morbidnog korpusa i pokažu da su oni drugačija vrsta ljudi, koja ozbiljno shvata parlamentarnu dinamiku. NJihovi pokušaji su ostajali bez rezultata jer nisu želeli da prihvate nesporne činjenice da srpski Parlament nije organizovan po demokratskim principima. On je farsična formacija sa elementima apsurda i tragedije. Ne funkcioniše kao najviše zakonodavno telo, jer se zakoni donose na drugom mestu, a oni koji su prihvatili da po tim pravilima igraju, ih samo potvrđuju.

Poslanici opozicije su se u tako paradoksalan diskurs mnogo puta uverili, jer njihovi predlozi zakona i amandmani nikada nisu bili prihvaćeni. Svakako da nisu imali iluziju da će svojim načinom rada i angažovanim učešćem u raspravama, motivisati nekoga iz suprotnog tabora da počne ozbiljno i odgovorno da obavlja posao poslanika. Deo njih je ostao u toj sramnoj instituciji i posle masovnih studentskih i građanskih pobuna i poziva da ne učestvuju u davanju legitimiteta štetočinskim aktivnostima te institucije.

I danas, opstaju u nekoj vrsti patološke zajednice, u potpuno polarizovanom društvu, sa jasno povučenim granicama između građana koji se bore za drugačije i pravednije društveno i državno ustrojstvo, i onih ogrezlih u kriminalu i korupciji. NJihove rasprave, diskusije i argumenti deluju groteskno i besmisleno. Svi oni, unutar tog zdanja, označeni kao „pozicija“ i „opozicija“ čine jedinstvenu anti društvenu organizaciju, sa podeljenim ulogama i podjednako štetočinskim efektima. Podsećaju na ekipe „plavih“ i „crvenih“ tokom vojnih vežbi, kad se vojska igra rata, pa jedni glume agresore a drugi se brane. Gluma dela opozicije u Skupštini je „provaljena“, efekti se naslućuju. Svojim prisustvom daju privid višestranačkom principu, neophodnom za demokratsko ustrojstvo institucije. U tragičnoj situaciji u kojoj otvoreno klizimo ka diktaturi, deo poslanika opozicije ne odustaje od besmislenog nastojanja da „nekome“ ukaže na ozbiljne malverzacije i mahinacije koje uzurpatori države čine.

Te činjenice su odavno poznate svakome od nas koji su za tu opoziciju glasali. Svojim sterilnim verbalnim egzibicionizmom teško da mogu da zainteresuju one koji na izbore ne izlaze. Oni koji po inerciji , iz koristoljublja ili ne znanja glasaju za vlastodršce, svakako, neće promeniti sopstvene stavove prateći nastupe opozicionih poslanika. Zbog koga i zbog čega ta gospoda i gospođe, i dalje ostaju kao deo sramne skupine koja direktno uništava i unižava društvenu zajednicu? Mi, koji smo za takvu opoziciju glasali, imamo pravo i obavezu da ih pitamo kako misle da izađu na sledeće izbore, ako ih bude, i od koga mogu da očekuju podršku?

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.