Štedimo ili trošimo?

Svojevremeno kad je nezadovoljstvo dvostrukim standardima ove američke međunarodne organizacije bilo na vrhuncu, tadašnji predstavnik MMF-a u Beogradu Harald Hiršhofer mi je na pitanje ima li ovde u Srbiji ozbiljnog otpora ozbiljno odgovorio da nema. Prihvaćeni oberučke. Ima ih koji se razumeju u te finansijske stvari i tvrde da sadašnja brzopotezno i idilično okončana poseta nalazi svoj uzrok baš u tome: pa zašto bi se zadržavali, oni su došli, rekli šta ima da radimo, a ovde nema nikog da im kaže istorijsko NE. Ima opet drugih koji misle da je MMF omekšala opšta situacija u svetu gde svi troše preko gubera i svi su dužni i ružni (sem sirotih Švajcaraca, tako im treba).Tako da mi u tom opštem trošadžijskom orgijanju izgledamo kao statistička greška.

KO PADA: Ma koliko bili ludi, gluvi, slepi i neodgovorni morala nas je rastužiti i zastrašiti vest uz sporazum sa MMFom da je projekcija našeg rasta za ovu godinu smanjena sa očekivanih 3 na 2 odsto. Bolji poznavaoci stanja kažu još preciznije: 2 odsto negativno, ili još konkretnije to su napisali dva samo da nas emotivno ne dokusure načisto, a ako bude i jedan odsto – puna kapa. Tako ozbiljno tvrde ozbiljni ljudi. Naš rast u prvom kvartalu bio je 1,5 odsto, a u drugom je stagnirao. Na koji volšeban način ćemo se iz brzine 1,5 odsto i nula odsto prebaciti na 2. Ni na koji. Ima i ovde belosvetska uteha. Nas su na 2 negativno, što bi rekao onaj Indijac sa čela rejting agencije Standard end purs koga su zato i smenili, a Ameriku spustili u četvrtak, dva dana kasnije znači, na 1,7 odsto.Malo su kabastiji od nas, ali kad ti kabasti padaju onda koske cepaju ceo svet. I još u ovom delu da zaključimo: ako ste u Srbiji, ali i u Americi, ovog trenutka bez posla, ne brinite – nećete ga ove godine ni naći. Užas.

KO ŠTEDI: Profesor Jozef Stiglic jedina je nada nas uvređenih i poniženih. Povodom samita dobitnika Nobelove nagrade iz ekonomije, koji izgleda nisu smislili novi lek protiv ove sadašnje ekonomske boljke, valjda bi se čulo, Stiglic je dao par inervjua, a u jednom kaže: „Štednja ne pomaže.To je više puta probano, na primer 1929. godine – od jednog crnog petka na Berzi napravljena je velika depresija. Međunarodni monetarni fond je to probao i u Argentini. Ja jednostavno ne kapiram da u Evropi ima država koje dobrovoljno štede novac. Dužnička kočnica je pogrešan put – što rigidnija, to pogrešnija“. Spremam se da pitam umnije glave od ove koju nosim na ramenima, šta sad radi Srbija: štedi li ili troši? Ne mogu da budem pametna.