foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Poslednjih nedelja gledamo kako se oko studentskog pokreta stvara atmosfera u kojoj svaka kritika postaje anatema. Ko se usudi da pita, da sumnja ili da predloži drugačiji pristup — odmah je izdajnik, “vučićevac”, “caci čovek”, saboter. U takvoj atmosferi više se ne brani ideja slobode, već se gradi mala, uredno upakovana dogma. Zato je važno ponoviti nešto jednostavno – pokret koji ne trpi kritiku ne može da iznese promenu!
Nema ničeg hrabrog u jednoumlju. Nema ničeg naprednog u tome da se studentski bunt pretvori u nedodirljivu svetinju kojoj se samo klanja, a nikada ne sme postaviti pitanje. Ako je jedna poruka Stevana Filipovića danas dragocena, onda je to ona najosnovnija: pravo da misliš drugačije ne prestaje onda kada se drugima ne dopadne tvoja misao.
Kritika nije neprijatelj. Kritika je korektiv.
Oni koji je najglasnije guše — samoproglašeni čuvari pokreta i moralni kontrolori — zapravo mu čine najveću štetu. Jer društvo ne raste na aplauzu, nego na dijalogu. Na sukobu ideja, ne na uniformisanom odobravanju. A tamo gde se objavljuju samo hvalospevi, a svaki drugačiji ton briše i proglašava za napad, sloboda je već mrtva.
Studentski pokret će opstati samo ako ume da sluša. Ako ume da primi pitanje bez uvrede, primedbu bez paranoje, argument bez etiketiranja. Tvrdo zatvaranje u sopstvenu euforiju nikada nije donelo promenu — samo razočaranja.
Moramo raskrstiti sa referendumskom atmosferom koju je stvorio režim, u kojoj se od njegovih pristalica očekuje da ga bezpogovorno podržavaju. Ako želimo slobodu, onda moramo braniti pravo svakoga da govori slobodno.
Bez toga nema ni programa, ni strategije, ni promene — samo nova verzija starog modela: ko misli drugačije, taj je neprijatelj.
Sloboda mišljenja nije luksuz.
To je temelj.
Sve ostalo je samo buka.
Autorka je novinarka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
