Tačijeva odbrana umanjuje njegovu ulogu u OVK

Kod prva dva svedoka odbrane u fokusu interesovanja bili su događaji iz Rambujea, ali je odbrana gradila svoju taktiku još tokom predstavljanja dokaza tužilaštva. Pokušaću da sumiram, u kratkim crtama, Tačijevu dosadašnju odbranu, ali bez ocenjivanja njene pravilnosti ili ukazivanja na greške. Takođe, treba imati u vidu da neke stvari nisu za javnost niti za odbranu.

Odbrana je započela svoj rad od najosnovnijih stvari. Od pokušaja osporavanja iskaza svedoka tužilaštva i rušenja njihovog kredibiliteta do osporavanja autentičnosti i verodostojnosti dokaza. Posebno sa tvrdnjom da su neki, navodno, nezakonito pribavljeni. Pažnja je usmerena i na osporavanje pravilnosti i zakonitosti DNK analize. Od metode do nedostatka uzorka krvi ili kosti kako bi se moglo proveriti da li je eventualno došlo do „unakrsne kontaminacije“.

Nedostatak obdukcije tela za neke žrtve odbrana je videla kao problem u dokazivanju uzroka smrti, jer je u nekim slučajevima kod žrtava rađen samo spoljni pregled tela. Kada su u pitanju izvršeni zločini nakon završetka NATO bombardovanja SRJ, odbrana se držala narativa koji je stvoren odmah nakon rata. Po njima, izvršeni zločini su bili „osveta“ gnevnog albanskog stanovništva, a ne pripadnika OVK.

Kao dokaze je navodila da je tokom leta 1999. godine vladala svojevrsna anarhija, bande iz okolnih zemalja su harale Kosovom, a uniforma OVK prodavala se za 10 nemačkih maraka. Odbrana je posebno insistirala na činjenici da su KFOR i UNMIK bili zaduženi za bezbednost i istragu izvršenih zločina i zbog toga smatra da OVK nije imala obavezu da vrši istragu svojih članova i krivično ih goni ukoliko su izvršili teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Dokaze poput objavljenih knjiga, tekstova u novinama, intervjua, memoara i drugo odbrana je predstavljala kao propagandno štivo.

Poseban nivo odbrane predstavlja namera umanjenja Tačijeve uloge u Glavnom štabu OVK i predstavljanje istog štaba kao formalne institucije koja je postojala samo na papiru, dokazivanje da je štab bio bez stvarne kontrole nad OVK, a da su stvarnu kontrolu imali komandanti zona. Uz ovo je išla obavezno i tvrdnja odbrane da je Tači bio politički predstavnik OVK, a koji kao takav nije imao kontrolu nad OVK. Kao glavnu posebnost odbrana ističe da Tači nije bio na Kosovu u nekim periodima, pa smatra da iz tog razloga ne može biti odgovoran za izvršene zločine u tim periodima.

Druga posebnost koju odbrana ističe je Tačijevo „neznanje“ o brojnim zločinima, pa smatra da je to dovoljno za oslobađanje od odgovornosti.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.