Dok se večernje svetlo polako topilo nad Azurnom obalom, Ernest Hemingvej je na terasi hotela Le Provenšal podizao čašu i ćutke merio horizont, kao da proverava da li je dan bio dostojan priče. Nekoliko stolova dalje, Koko Šanel je, zavaljena u udobnu fotelju, palila cigaretu sa sigurnošću žene koja ne prati modu – već je stvara. More je disalo tiho, borovi su šuštali, a prvi džez akordi klizili su kroz vazduh.
Le Provenšal je već tada znao svoju sudbinu. Da nije hotel u klasičnom smislu, već pozornica. Mesto susreta onih koji su menjali svet – pisaca, umetnika, vizionara. Izgradio ga je američki milijarder i mecena Frenk Džej Guld (Frank Jay Gould), koji je u Juan-les-Pinsu prepoznao ono što su drugi tek naslućivali – da će upravo ovde leto postati nova aristokratija. Otvoren dvadesetih godina prošlog veka (1926-1927), Le Provenšal je označio početak mondenskog turizma na Azurnoj obali. Dok je Rivijera dotad bila pretežno zimsko utočište slavnih i bogatih, ovaj hotel je doneo novu ideju Mediterana: sunce kao luksuz, dokolicu kao vrednost i leto kao pozornicu društvenog života.
Od samog početka, Le Provenšal je privlačio ljude koji nisu želeli samo raskoš, već atmosferu. Njegove terase, okružene borovima i okrenute ka moru, bile su idealno mesto za duge razgovore, spontane ideje i odluke koje se donose samo u toplim noćima. Arhitektura hotela bila je elegantna, ali nenametljiva – poput savršeno skrojenog odela koje ne traži pažnju, a ipak je dobija.
Od prvog dana Le Provenšal je pulsirao životom. Bio je mesto gde su žene prvi put šetale u pantalonama po plaži. Gde su džez muzičari, u pauzama između nastupa, raspravljali da li je život lepši uz saksofon ili koktel. Mesto gde je, verovali ili ne, rođeno skijanje na vodi. Da, baš tu!
U Provenšalu su se bogati osećali slobodno, a umetnici bogato. Večeri su počinjale diskretno, uz šampanjac i pogled na zaliv, a završavale se uz džez koji je dopirao iz Juan-les-Pinsa. Niko nije pitao koliko je sati. Jer se ovde vreme nije merilo časovima, već senkama palmi.
U tom ambijentu rađale su se legende. A anegdota ima koliko i talasa! Kažu da je F. Scott Fitzgerald ovde često dolazio na piće, posmatrajući lica oko sebe i tiho beležeći u glavi rečenice koje će kasnije postati deo njegove proze. NJegova supruga Zelda bila je sušta suprotnost: glasna, temperamentna i uvek željna pažnje – tako da je jednom, prema lokalnoj legendi, uskočila u more potpuno odevena, izazvavši skandal i aplauz u isto vreme.
Priča se da je Coco Chanel navodno u lobiju hotela izgubila ogrlicu i da je, kada je pronađena, nije prepoznala, jer su mnoge gošće već nosile njenu kopiju! Drugom prilikom je, šokirana ružnim i teškim šeširima koje su nosile dame na terasi hotela, istrčala, poskidala im ih sa glava i donela im svoju kolekciju glamuroznih i laganih šešira. Provenšal je već tada bio modna pista, ali i mesto inovacija i kreativnosti.
Vinston Čerčil je dolazio u Le Provenšal tražeći mir, ali je pronalazio distancu. Sa terase je slikao akvarele i posmatrao more, uveren da mu Mediteran pomaže da misli slobodnije nego bilo koji londonski kabinet. Osoblje je znalo njegov ritam: bez pitanja, bez žurbe, samo tišina i savršeno poslužen aperitiv. Naravno, u pravilnim vremenskim razmacima.
Čarli Čaplin je hotel doživljavao kao scenu. Jedne večeri, dok je orkestar svirao, ustao je i započeo improvizovanu pantomimu među stolovima. Gosti su se smejali, ne znajući da prisustvuju privatnoj predstavi jednog od najvećih umetnika 20. veka – sve dok aplauz nije postao preglasan da bi bio slučajan.
Prema pričama starih konobara, Pablo Pikaso je jednom prilikom svratio samo na kafu – a ostao ceo dan. Između ostalog, na salveti je, na brzinu, skicirao portret žene za susednim stolom i ostavio ga konobaru kao napojnicu. Crtež je nestao, ali legenda je, naravno, ostala.
Što se dama tiče, one su davale Le Provenšalu posebnu energiju. I draž! Merilin Monro je tu pronalazila tišinu daleko od reflektora, dok je Edit Piaf svojim glasom znala da ispuni i noć i tišinu između dva akorda. Marlen Ditrih je plenila svojom hladnom elegancijom i neodoljivim magnetizmom, a Ava Gardner je ostala upamćena kao oličenje strasti i slobode.
Provenšal je, u različitim decenijama, ugostio pored brojnih zvezda i umetnika i mnoge krunisane glave, prinčeve i princeze koji su ovde, daleko od protokola, skidali krune i postajali samo letnji gosti. Spisak imena deluje glamuroznije od one na dodeli Oskara.
Noći su, pak, pripadale muzici. Juan-les-Pins je zahvaljujući Le Provenšalu postao evropska prestonica džeza. Ela Ficdžerald je glasom utišavala more, dok je Kol Porter za klavirom isprobavao melodije koje će kasnije postati klasika. Hotel je disao u ritmu improvizacije – slobodno, razigrano, bez straha od greške. Što je atmosferu činilo posebnom.
Tih godina Le Provenšal je bio svet za sebe. Mesto gde se dolazilo da se živi, uživa i voli. Ili pre – malo izgubi, malo pronađe. Hotel je bio luksuzan, ali nikada ukočen; mondenski, ali topao. Mesto gde su se susretali umetnost i dokolica, slava i anonimnost, zacrtan plan i slučajnost. Izjava F. Scotta Fitzgeralda, u hotelskom baru, da se „ovde svet raspada najlepše“, verovatno najbolje ilustruje zlatno doba ove palate.
Pedesete su donele nove navike, šezdesete nove prioritete i nove posetioce. U Juan-les-Pins više nisu dolazili samo pisci i umetnici, već i muzičke zvezde od Toma Džonsa, preko Pola Makartnija do Mika Džegera.
A onda su došle sedamdesete i novi vlasnici. I jednoga dana, vrata hotela su se zatvorila. Bez aplauza, bez govora. Samo – tiho. Stanovnici Juan-les-Pinsa su pričali da se noću još uvek čuje muzika s terasa. Deca su jurila oko ogromne zgrade gledajući je kao dvorac iz bajke. Turisti su se zaustavljali, gledali u zapuštenu fasadu i šaputali: „Kako je ovo moglo da propadne?“
I onda se, kao u dobrom romanu, nekoliko decenija kasnije, pojavio čovek koji je video ono što su drugi zaboravili: potencijal, dušu i lepotu ispod prašine. Britanski milijarder, ali pre svega sentimentalni romantik, Džon Kodvel, zaljubio se u zgradu na prvi pogled. „Tamo je ostalo previše priča da bi se srušile,“ rekao je. Uveren da će to biti „najlepše mesto na Rivijeri“, on je kupio i obnovio Le Provenšal, uz poštovanje koje se retko viđa. Renovirao ga je kao da restaurira Mona Lizu. Bio je rešen da obnovi zdanje, ali ne i da ga promeni. I u tome je uspeo.
Restauracija je bila najveća ikada na Rivijeri. Monumentalna. I najduža. Trajala je punih deset godina. Fasade su očišćene, stubovi obnovljeni, mozaici ručno restaurirani. Duh art dekoa vraćen je u svaki ugao, a prostor je pretvoren u savremene rezidencije za novo doba.
Danas je Le Provenšal transformisan u 35 ekskluzivnih rezidencija – stanove, penthaus jedinice i kuće sa privatnim vrtovima i bazenima – prave umetničke kapsule života na Azurnoj obali. Novi Le Provenšal nije samo stambena zgrada: on je mikrokozmos privilegovanog života. Simfonija luksuza.
Stanari danas imaju pristup: velikom 30-metarskom bazenu, okruženom egzotičnim vrtovima u art-deko duhu; spa i velnes kompleksu sa saunama, hamamom, hidroterapijom, terapijskim sobama i delovima za meditaciju; privatnim društvenim salonima i art-deko bioskopom, gde će se održavati filmske večeri, predavanja i intimni koncerti; restoranu Mišelin kvaliteta i terasama sa panoramskim pogledom, koje spajaju elitnu gastronomiju i istinski francuski art de vivre; šik buticima najvećih francuskih dizajnera – HermŔsa, Chanela, Diora i drugih kuća visoke mode; privatnoj plaži i pristupu vodenim sportovima, uključujući skijanje na vodi – disciplinu koja je, baš ovde u Golfe-Juanu, pre skoro sto godina započela svoj evropski uspon; blizini prestižnih marina, što znači da su superjahte, izleti morem i privatni kruzeri udaljeni samo nekoliko koraka; privatnom teniskom i golf klubu u neposrednoj blizini; mogućnosti privatnih helikopterskih transfera, do rezervacija chalet u najprestižnijim ski-centrima u Francuskim Alpima, itd, itd.
Sve to čini Le Provenšal savršenim spojem istorije i savremenosti – mestom gde stanovati znači živeti u legendi. I prvi stanari upravo stižu ovih dana.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
