foto EPA/DAVID CHANGSvako ko ima nalog na nekoj od društvenih mreža primetiće porast broja „tastatura aktivista“, posebno u poslednjih nekoliko godina. Ovaj trend je direktno proporcionalan smanjenju životnog standarda i povećanju opsega globalnih sukoba, diktatura i opšteg nezadovoljstva. Dok jedni aktivno učestvuju u ovom trendu, drugi ga smatraju problematičnim, te možemo da se zapitamo šta je uopšte tastatura aktivizam, ili „slacktivism“ i koliko je (ne)delotvoran?
Za one koji nisu hronično onlajn, Kembridž definiše „slacktivism“ kao društveni ili politički angažman putem interneta koji zahteva minimalan napor, poput pravljenja ili potpisivanja onlajn peticija. U našem okruženju pretežno influenseri, aktivisti ili buntovno nastrojeni građani putem svojih društvenih mreža u nekoliko rečenica izraze svoje (klikabilno) nezadovoljstvo, pritisnu šer, prilegnu i kažu – od koga je dosta je.
Kritike tastatura aktivizma su brojne i najčešće se svode na to da ne doprinosi ničemu, barem ne ičemu od suštinske važnosti. Osim par šerova i „podizanja svesti“ o nekom problemu, slacktivism više služi podizanju ega onome koji „šeruje“, kao i njegove reputacije kao nekoga kome je mnogo stalo do politike i problema koji muče najugroženije slojeve društva. Uspon slacktivisma je bio posebno primetan sa „Black Lives Matter“ pokretom u Americi, dok se danas češće vezuje za ratove poput onih u Ukrajini, Palestini, Siriji i slično.
Iako nema ničeg očigledno problematičnog u šerovanju peticije ili javnom zgražavanju nad ovim ili onim problemom u društvu, negativan aspekt ovog trenda ogleda se upravo u tome koju emociju on zadovoljava. Kada se osećamo nemoćno, što nije neobično s obzirom na katastrofalno stanje u svetu, i imamo potrebu ili želju da nešto uradimo povodom toga, slacktivism nam daje lako rešenje i olakšanje. Koliko su alkohol, droga i slična „brza rešenja“ za naše muke loš način da se nosimo sa njima, tako je i tastatura aktivizam loš način da se nosimo sa problemima u društvu. Prave promene zahtevaju pravi napor – kako kod pojedinaca, tako i u društvu.
Nema dileme da ovakvo stanje odgovara upravo onima koji i svakodnevno doprinose našem nezadovoljstvu, jer ovakav vid aktivizma neminovno prati pasivnost. Zato se treba vratiti proverenim oblicima otpora: učlanjenju u organizacije koje se zaista, aktivno i na terenu bave problemima koji nas interesuju, povezivanju sa ljudima koji misle poput nas, uživo, kroz razgovor lice u lice. Ako mislite da takvih organizacija nema, možda ih treba osnovati (gle, napora).
Ipak, aktivizam zahteva kontinuitet i istrajnost, a mnogo je lakše kliknuti repost. E moji aktivisti. Ako vam ovo deluje teško, ili vas mrzi, onda treba da se preispitate, koliko vam je zapravo stalo do rešavanja problema, a koliko do toga da vaša simpatija misli da ste politički aktivni.
Autorka je članica Danasovog tima za društvene mreže
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
