Tekst pisma koje je početkom decembra Vučić poslao Deda Mrazu

Ne znam kako su u štabu za prijem i čitanje pisama reagovali, ali mislim da nije obavezno biti dete po godinama, nema starosne granice bitan je mentalni sklop autora pisma.

Ako ste ikada videli predsednika kako se ushićeno smeje i raduje iz kabine mlaznog aviona, kako nežno mazi rashodovani tenk, kako sa sjajem u očima obilazi fabriku čokolade i priča bajke iz detinjstva, gde je umesto stvarnih aktera ubacio sebe, jasno je da to dete mora da piše Deda Mrazu, jer baka Merkl i teta Ursula ga više ne vole kao nekad.

Ali da vidimo šta je Aca napisao u svom pismu želja.

Ja sam i ove godine bio najbolji na svetu. Ne ovde u ovom mrskom mi Balkanu i mene nedostojnoj Srbiji nego sigurno u celom svetu. Tramp i Putin su već matori tako da sve poklone koje si spremio za decu na celom svetu, pošalji meni.

Ako ne može sve da stane u tvoje sanke poslaću ti ja preko onog malenog sve autobuse i kamione, mogu jedan miting da preskočim i pošaljem kompletan logistički tim da se bavi prevozom mojih poklona.

Duguješ mi za sve ove moje godine mnogo poklona. Znaj da su mama i tata lagali kad su ti davno sa mojih pet godina pričali da moram da prestanem da piškim noću u krevetu jer takva deca ne zaslužuju poklon. Ni to da kradem iz plakara čokolade, da neću ništa da delim sa Andrejom nije istina. Nisam ja kriv što sam uvek bio musav i anti-talenat za sport, pa sam glumio stativu.

Da si mi na vreme poslao fudbalsku ili košarkašku loptu, ne bih bio trener u pokušaju, nego višestruki najbolji sportista u svemu, pre svega u izmišljanju priča, koje sam siguran da su se desile, ako nigde drugde onda u mojoj glavi sigurno. Učio sam satima, znao Gorski venac napamet, retko dobijao četvorke, ali uvek sam dobijao od tebe knjigu, i to neku ideologiju, koju znam odlično, jedino ništa od etike i morala tamo nije pisalo. Kako da verujem u poštenje i dobrotu, neku tamo grčku reč demokratiju kada postoji samo jedna istina, koju ja kažem.

Možda ti i ne oprostim za tužno detinjstvo bez drugara, mašte i slobode. Videću poklone, ako nisu po mojoj meri možda moj drug Putin ili brat Si u saradnji sa onim riđim namćorom Trampom bace bombi na tvoju Laponiju, pa da tako prestaneš da raduješ decu širom sveta.

Ovde me niko ne voli, doduše nikad i nije, ali to samo potvrđuje da sam ja iznad svih, a to su sve bednici kojima dajem da dišu, mada neću još dugo, ako nastave da me živciraju. Uozbiljite se svi, jer jedan je Aca najlepša faca. Uta ta.

P.S.
Ako možeš svim studentima ovde i na svetu da obojiš ovu njihovu revoluciju u crno. Sad kad sam ih pobedio da ih i prefarbam. Ako to ne uradiš, biće ti vruće gore.

Autor je penzioner

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.