To je Oskar Davičo

A sad o „popločavanju“. Pomenuli ste neke od naših neuprljanih politikom velikana, koji se baš ne pominju prečesto, kao što su Andrić, Pekić, Crnjanski, Kiš (koga onomad Crnogorci izbaciše), pa sam tome htela da dodam i jednu kontroverznu ličnost, doduše uprljanu politički, a to je Oskar Davičo.

Napravio je niz neoprostivih političkih grešaka, po njemu samo je tako mogao da živi, što nije nikakvo opravdanje. Navešću samo neke za koje znam: „Ja sam sa partijom i kada greši“, petljanje poezije sa partijskim temama „Ozna sve dozna“ i niz drugih stvari poput članstva u cenzurisanju filmova (ne znam zvanično ime tela) i mnogim drugim političkim telima. Zatim i neke druge stvari: nesebično je pomagao i savetovao Dobricu Ćosića, koga je označio na kraju života kao nekog ko mu najviše nedostaje, zatim beskrajno pomagao Miću Danojlića, svađao se još onih dana sa „Crkvenim glasnikom“ (mislim da se tako zove), pominjući tada Amfilohija Radovića kao četnika. Ne mogu se sad setiti koga je od Hrvata nazivao ustašom, što je nama iz njegove bliske okoline bilo suludo, svadljivo i neumereno, čupavo kao i sav njegov privatni život. Nisam stručna za analizu njegovog literarnog dela, znam samo da je umeo da barata jezikom, što i vi savršeno radite, i da je otvarao često zaključana vrata „modernoj“ književnosti, što vi sigurno znate i cenite.

Ne znam zašto ga toliko ne vole, napisao je jednu od najlepših pesama o Srbiji, često je citiraju sadašnji „patrijoti“. Možda tu ipak ima malo antisemitizma. Izjašnjavao se kao Jugosloven, a svoje jevrejstvo stalno odricao želeći da pripada upravo samo ovde. Na svu sreću, sve ovo nije doživeo.