Trampov Odbor za mir je ozbiljna manipulacija

O Odboru za mir se zna već neko vreme. Njegovo formiranje je odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija svojom rezolucijom 2803 usvojenom 17. novembra prošle godine, kojom je pozdravio Trampov mirovni plan za okončanje “konflikta u Gazi” (citat iz naziva plana navedenog u rezoluciji). Za usvajanje rezolucije je glasalo 13 članica SB – Kina i Rusija su se uzdržale prilikom glasanja i time omogućile njeno usvajanje.

Dakle, Odbor za mir nije kreacije jedne ili manje grupe zemalja, već je telo koje je dobilo mandat za delovanje od Saveta bezbenosti. Rezolucija ga definiše kao “prelaznu administraciju sa međunarodno pravnim subjektivitetom”. Taj mandat, uključujući i Međunarodne stabilizacione snage u Gazi, je u rezoluciji prilično detaljno razrađen, sa trajanjem do 31. decembra 2027. godine, naravno, ukoliko do tada, ili tada, SB ne odluči drugačije. Od Odbora se i traži da svakih šest meseci podnosi izveštaj Savetu bezbednosti o svom delovanju.

Ono što je izazvalo napred pomenute komentare, u kojima dominiraju bojazni da je Trampova ambicija da Odbor marginalizuje UN kao organizaciju koja je već 80 godina temelj sistema globalne kolektivne bezbednosti, je u stvari sadržaj dokumenta potpisanog u Davosu, počevši od njegovog naziva – Povelja – istovetnog nazivu osnivačkog akta Ujedinjenih nacija.

Dalje, odmah na početku Preambule se konstatuje da je za postizanje trajnog i održivog mira potrebno napustiti institucije koje su do sada često bile neuspešne na tom planu (čitaj UN), kao i da je zato potrebno novo međunaodno telo za izgradnju mira. U poglavlju o ciljevima i funkcijama Odbora se definiše njegova misija – ona obuhvata sve oblasti pogođene konflikitima ili kojima prete konflikti; Gaza se ne spominje ni u tom članu dokumenta, niti u bilo kom drugom. Nigde nema ni pomena o rezoluciji SB 2803, kao osnovu za formiranje Odbora. Naravno, nema ni reči o podnošenju periodičnih izveštaja o radu Savetu bezbednosti.

Ima još kontroverzi, od članstva u Odboru, njegovog finansiranja, načina odlučivanja, a sa svim tim u vezi uloge predsedavajućeg – Donalda Trampa. On je praktično ovlašćen za donošenje svih odluka, ili inicijalno, ili ima poslednju reč u slučaju preglasavanja. Možda su ovlašćenja i veća od uobičajenih za šefove u Trampovom korporativnom svetu. Svakako, ona odgovaraju Trampovoj slici o samom sebi.

Članstvo u Odboru je po pozivu, koji upućuje lično Tramp. Iz medijskih izveštaja, a druge izvore nisam video, reklo bi se da je on uputio 60-ak takvih poziva; jedan je i povukao, premijeru Kanade posle njegovog govora u Davosu.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovalo je manje od 20 državnika, opet na osnovu medijskih izveštaja. Ti izveštaji govore da je do sada 30-ak šefova država ili vlada prihvatilo Trampov poziv. Videćemo kako će se dalje države izjašnjavati. Ono što je markantno je da nijedan od četiri stalna člana SB (osim SAD) nije prihvatio da postane član Odbora; Francuska i VB eksplicitno, a Kina afirmišući UN u svojoj reakciji na poziv, naglašavajući značaj međunarodnog prava. Putin je iskoristio i ovu priliku da “pecne” Trampa, izrazivši spremnost da se iz ruskih sredstava “zamrznutih” u SAD uplati milijarda dolara za Odbor. Generalno, odziv iz Evrope je negativan ili veoma uzdržan.

Članstvo u Odboru je ograničeno na trogodišnji period, osim u slučaju da članica uplati Odboru više od jedne milijarde američkih dolara, kada članstvo postaje trajno. Inače, finansiranju ovog tela mogu da doprinesu na dobrovoljnoj bazi države članice, druge države, međunarodne organizacije i drugi donatori.

Ako samo deo članica Odbora uplati traženi doprinos od milijarde dolara, Odbor će imati na raspolaganju mnogo više novca od UN. Primera radi, dvogodišnji redovan bužet za UN, bez mirovnih operacija, za period 2024-25. iznosi 6,13 milijardi dolara. Inače, kontribucija SAD je 22% tog budžeta (za ovaj period manje od 700 miliona dolara), što one odavno ne uplaćuju u celini i sve su restriktivnje u tom pogledu.

Kada je reč o članstvu u Odboru, za našu javnost je interesantno da Tramp nije pozvao Srbiju da se pridruži. Neke od država iz našeg okruženja jeste – Sloveniju, Hrvatsku, Albaniju, Kosovo, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju – neke nije, uz nas BiH, Crnu Goru i, mislim, Makedoniju. Ovo, ponavljam, na osnovu medijskih izveštaja koje sam video. Razlozi zbog kojih nam poziv nije upućen su predmet nagađanja, u šta ne želim da se upuštam.

Jasno je da nešto ozbiljno nije u redu u našim odnosima sa SAD, tj. SAD sa nama. Šta god bili razlozi, smatram da je dobro da nam poziv nije upućen. Da jeste, verujem da bi se A. Vučić odlučio da se pridruži, što bi bilo štetno za Srbiju, ne samo finansijski (kontribucija Odboru nije obavezna, mada verovatno bi Vučić neki iznos uplatio).

Razume se, naše mesto nije “pod kamenom”, naprotiv, trebalo bi da bude uz većinu članica EU, koje formiranje ovakvog Odbora za mir vide pre svega kao Trampov pokušaj da podrije principe na kojima počiva UN i tu organizaciju u celini. Srbiji su neophodni saveznici, a njih može naći samo u Evropi, pre svega u EU, ne na drugoj strani Atlantika, ne u Rusiji, niti u Kini. Balansiranje na četiri stuba spoljne politike se pokazalo nemogućim, posebno kad mala zemlja nastoji da to čini sa četiri “superstuba”. Dva od ta četiri stuba su se već pretvorila u prekidače – američki i ruski, pitanje je i da li će to postati i kineski.

Sve u svemu, Povelja Odbora za mir je ozbiljna manipulacija Donalda Trampa. Američka administracija je po izjavama njenih visokih zvaničnika uložila puno truda da Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju 2083 i podrži Trampov mirovni plan za Gazu. Možemo da se zapitamo zašto, ako UN nisu više relevantne, a ni međunarodno pravo.

Zatim je sastavila dokument kojim nastoji da očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti “izmesti” iz UN u telo pod neposrednom i potpunom Trampovom kontrolom. Mislim da taj pokušaj neće uspeti. UN je organizacija sa puno mana, ali jedina univerzalna koja postoji. Mada je tačna konstatacija kanadskog premijera da međunarodni poredak nije u tranziciji nego je dosadašnji prekinut, odgovor nije u telu tipa Odbor za mir. Odgovor je i dalje u multilateralizmu, prilagođenom novoj realnosti, da se opet pozovem na premijera Karnija, i međunarodnoj saradnji zasnovanoj na međunarodnom pravu.

Autor je diplomata u penziji, bivši Stalni predstavnik Savezne Republike Jugoslavije pri Organizaciji ujedinjenih nacija u Njujorku

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.