foto: R.Z./ATAImagesZemun baš osećam kao svoj * Imam divne, brižne roditelje, baku, veliku familiju * Izostanak iz škole nije postojao kao opcija * Mama samo brine, a otac je diskretno ali iskreno podržava * Devedesete su bile teške za sve * Nisam imala luksuz lenčarenja, učila sam svaki dan u čitaonici * Protesti su bili obavezan deo društvenog života moje generacije * Biti tužilac u Srbiji za ovih 25 godina se menjalo
Ne stižem često da razmišljam o prošlosti ali mi naviru slike i sećanja, najčešće kada me neki događaj asocira na nešto što je meni emotivno važno. Vaspitavana sam da je jedino važno biti čist pred sobom, da je samo obraz večan a sve ostalo prolazno.
***
I danas, važno mi je jedino kakva sam majka, ćerka, supruga, sestra, unuka… kakav sam prijatelj. Mislim da sam obična žena, sa malo neobičnijom profesijom, koju jako volim i u kojoj sam dobra ali koja me ne definiše.
***
Imam divne, brižne roditelje, baku, veliku familiju… A komšiluk, on na žalost, nekada i sad nije isti. Ulica u kojoj sam rođena i u kojoj i danas živim je nekada bila mirna, zavučena a komšije su se poznavale i međusobno pomagale, kao prava porodica.
***
Družile su nam se bake i deke, roditelji, moja generacija. U poslednje vreme zgrade su zamenile porodične kuće i sada, na žalost, veći deo komšija ne poznajem.
***
Zemun baš osećam kao svoj. Baka i deka su mi tu živeli i radili, roditelji su mi živeli i radili u Zemunu, jedna ćerka je završila zemunsku gimanziju, kao i moj otac i tetka, druga je pohađa… tako da mi svaki kraj Zemuna budi emocije… letnja scena Gardoš, kej, pozorište… iako i za njega osećam da je nekako „otet“ i „zaposednut“ od nekih divljih koji su oterali pitome.
***
Osnovnu školu sam završila u Zemunu a znanje je bilo imperativ, s obzirom da mi je mama bila profesor srpskog jezika u školi i da su mi obe tetke radile u prosveti. Moja nemirnija priroda, puna energije i bunta je stalno bila suzbijana strogim pravilima ponašanja i poštovanja autoriteta profesora i starijih.
***
Izostanak iz škole nije postojao kao opcija, što sam prenela i na posao, tako da danas, osim dva porodiljska odsustva, nemam ni jedan jedini dan bolovanja.
***
Vaspitavana sam od strane roditelja koji su strogi, naročito majka, od roditelja koji nikada ne hvale svoju decu, jer je to bila sramota. Tako je i danas. Mama samo brine, a otac je diskretno ali iskreno podržava često se šaleći na moj račun. Najveći kompliment koji mi uputi za neki tekst, intervju ili postupak je : „dobro je“, „ uredu je“.
***
I on je u svoje vreme, krajem osamdesetih godina, bio blagajnik u tada osnovanom Fondu solidarnosti, koji je disidentima i ljudima koji su ostali bez posla zbog bunta protiv vlasti davao tri plate… A smenjen je sa mesta finansijskog direktora poznatog društvenog preduzeća „Central“ u Zemunu zato što je učestvovao u osnovanju tog fonda kao i zbog izlaska iz društvenog sindikata i osnivanja samostalnog sindikata za prava radnika.
***
Završila sam Desetu gimanziju u Beogradu, bila sam odličan učenik, a ceo razred je po proseku i rezultatima na raznim takmičenjima bio najbollji u školi.
***
Deseta gimnazija je generacijama stvarala buduće doktore nauka i istaknute pojedince u raznim oblastima, od kojih je veliki broj, na žalost, napustio Srbiju. Pored školue sam uvek nešto radila, u pozorištu, na sajmovima knjiga, kao i razne sezonske poslove na letnjem i zimskom raspustu.
***
Devedesete su bile teške za sve… strah i nemaština. Prvo urbanističko, infrastrukturno i kulturološko uništavanje Zemuna počinje sa dolaskom Srpske radikalne stranke na vlast u Zemunu. To se sada, na žalost, proširilo na celu zemlju.
***
Teška vremena su me još više motivisala da budem dobar student, da završim fakultet u roku, sa dobrim prosekom i da što pre počnem da radim. Bila sam član debatnog kluba, a još na fakultetu sam odabrala krivični smer i uživala sam u kriminalistici, kriminologiji, sudskoj medicini…. Nisam imala luksuz lenčarenja, učila sam svaki dan u čitaonici, disciplinovano… Protesti su bili obavezan deo društvenog života moje generacije.
***
Sankcija se jasno sećam, kupovine benzina u posebnim prilikama i to na litar, praznih rafova, istih obroka od dve-tri namirnice… Nismo imali nikog ko živi na selu, pa sam dugo godina bila željna mleka, sira i sličnih proizvoda.
***
Za vreme bombardovanja sam učila pod svećama, dok je sestra od tetke vežbala sviranje klavira. Nadrealne scene. 5. oktobar, kao i za sve, vreme je velikih očekivanja i velikih razočarenja. Završavam fakultet i upoznajem sadašnjeg supruga.
***
Počinjem da radim u tužilaštvu i to je bila ljubav na prvi pogled. Ispravljanje nepravde, pomoć, ljudska i profesionalna, žrtvama… Posao iz snova. Upisujem i magistarske studije… Posle radnog vremena radim honorarno u Ministarstvu spoljnih poslova, u timu odbrane naše zemlje pred Međunarodnim sudom pravde i spremam se za pravosudni ispit.
***
Biti tužilac u Srbiji za ovoh 25 godina se menjalo… od toga da niko ne zna ko je i šta radi javni tužilac, do toga da ne smete, od stida, nikom da kažete gde radite.
***
Odnosi tužilaca sa sudijama i policajcima su uvek lični, od onih koje izuzetno cenite i uvažavate, neke smatrate i prijateljima, do onih za koje je sramotno reći da su mi kolege.
***
Šefova je bilo raznih, onih koji više ili manje znaju, onih koji su bolji ili lošiji ljudi, imaju bolje ili gore organizacione sposobnosti do onih koji su se zaista okoristili na funkciji.
***
Ipak, dominantan je osećaj da sve što radite, radite ispred zastave i grba svoje zemlje, u ime svog naroda, svojih sugrađana, sa nadom, da ste kroz svaki rešen predmet, a bilo ih je na hiljade, ovaj svet učinili za mrvicu bezbednijim mestom za život.
***
Bojim se da više nema ni jednog jedinog segmenta naših života koji nije uslovljen čuvenom rečenicom „a koga tamo znamo, ko to može da nam završi, pomogne, ubrza… “
***
Ne postoje dovoljno bazična prava građana (pregledi lekara, upis u katastar, trajanje sudskih postupaka…) koja su vam dostupna. Sva ta prava, koja vam u jednoj iole uređenoj državi pripadaju rođenjem, u Srbiji, danas, možete ostvariti jedino ukoliko neko nekog pozove i zamoli da se ubraza dobijanje prava koja vam i inače pripadaju.
***
Ljudi su spremni da takve usluge plate, masovno, jer su svesni da ih na drugi način ( čekajući da dođu na red) nikada neće dobiti. E to je definicija sistemske korupcije, na koju su nekada i pošteni građani prinuđeni da bi, recimo, spasili život bliskog lica.
***
U toj borbi protiv korupcije mnogo su nam veći protivnici korumpirani i iskvareni glavni javni tužioci i predsednici sudova (koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja nagrađivanja i kažnjavanja u cilju donošenja željene odluke, i koji su stekli enormno bogatstvo korišćenjem svoje funkcije) nego političari, kriminalci, tajkuni…
***
U praksi podela vlasti ne postoji. Imamo jednog čoveka koji o svemu odlučuje, i par uticajnih ljudi ( bez obzira kojoj grani vlasti formalno pripadaju, ili pripadaju onoj četvrtoj, finansijskoj grani vlasti) za koje zakon ne važi, kojima su dostupni svi državni i društveni resursi i koji su zarad očuvanja te pozicije, spremni na sve.
***
Studenti su heroji i nisu žrtve, ali jesu požrtvovani. Svojom spremnošću na žrtvu samo učvršćuju svoje mesto na pijedestalu ovog istorijskog trenutka.
***
Mladost nikada i niko nije pobedio, to su zakoni fizike, prirode, kosmički zakoni. Mladost, izdržljivost, kreativnost, upornost, neiskvarenost,.. ne može niko na ovom svetu da pobedi. Studenti i srednjoškolci su pokazali da imaju organizacione sposobnosti da utiču na društvene promene, a to je dragoceno važno i za sve nas, sada, a još više za njihov budući život.
***
Studenti su postali simbol opštedruštvenog otpora, a javnost je postala svesna koliko je se tiče pravosuđe i borba protiv korupcije. Javnost je postala svesna da na nemar i neodgovornost ne sme više da pristaje, a osvestili smo i pogubnost korupcije i nerada institucija.
***
Studenti su postali simbol otpora, a građani su osetili da njihov glas, protest i istrajnost mogu da dovedu do promena. Nadam se da studentski aktivizam i građanske inicijative nikada neće utihnuti, bez obzira na to ko je na vlasti.
O sagovornici
Bojana Savović, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, rođena je i živi u Zemunu. Završila je Desetu beogradsku gimnaziju „Mihajlo Pupin“ i studije na Pravnom fakultetu u Beogradu. Od 2001. godine radi u tužilaštvu. Radila je u nekadašnjem Petom opštinskom javnom tužilaštvu, nekadašnjem Okružnom javnom tužilaštvu, Prvom i Trećem osnovnom javnom tužilaštvu. U Više javno tužilaštvo u Beogradu dolazi početkom 2018. u odeljenje za borbu protiv korupcije. Bila je predavač na brojnim obukama u zemlji i u inostranstvu i autor desetina radova iz oblasti borbe protiv korupcije i unapređenja rada tužilaštva.
Posle pet godina uspešnog rada u odeljenju za borbu protiv korupcije, u kom su sve optužnice koje je podigla rezultirale osuđujućim presudama, sa jedinom osudom u tužilaštvu i pravnog lica za krivično delo, sa velikim brojem uspešno sprovedenih finansijskih istraga i privremeno oduzetom imovinom – prebačena je u odeljenje Višeg javnog tužilaštva za opšti kriminal. To odeljenje goni učinioce krivičnih dela silovanja, ubistava, trgovine drogom, trgovine ljudima…
Nakon više od godinu dana uspešnog rada u tom odeljenju prebačena je u odeljenje za maloletnički kriminal, gde i danas radi. Učesnik je brojnih tribina, emisija i okruglih stolova. Dobitnik je brojnih nagrada: „Doprinos godine Evropi“, „Hrabri glas“, „Osvajanje slobode“, „Ličnost godine“, „Prsten integriteta“…
Protivnici
U toj borbi protiv korupcije mnogo su nam veći protivnici korumpirani i iskvareni glavni javni tužioci i predsednici sudova ( koji zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja nagrađivanja i kažnjavanja u cilju donošenja željene odluke, i koji su stekli enormno bogatstvo korišćenjem svoje funkcije) nego političari, kriminalci, tajkuni…
U praksi podela vlasti ne postoji. Imamo jednog čoveka koji o svemu odlučuje i par uticajnih ljudi ( bez obzira kojoj grani vlasti formalno pripadaju, ili pripadaju onoj četvrtoj, finansijskoj grani vlasti) za koje zakon ne važi, kojima su dostupni svi državni i društveni resursi i koji su zarad očuvanja te pozicije, spremni na sve.
Studenti
Studenti su postali simbol opštedruštvenog otpora a javnost je postala svesna koliko je se tiče pravosuđe i borba protiv korupcije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
