Udžbenike istorije nam neće pisati stranci, ali ne zato što je to propisano novim zakonom

Dok se javnost podelila oko pitanja da li su nam nacionalni udžbenici potrebni ili ne već godinama se u javnom prostoru uporno plasira narativ prema kojem udžbenike istorije u Srbiji pišu stranci.

Ove tvrdnje dodatno su potkrepljivane izjavama najviših državnih zvaničnika, koji su najavljivali da će toj praksi uskoro doći kraj. Kako sada stvari stoje, nakon nedavnih izmena zakonske regulative, udžbenike istorije nam neće pisati stranci.

Međutim, ne zato što je to propisano novim zakonom, već iz jednostavnog razloga što stranci udžbenike istorije u Srbiji nikada nisu ni pisali, kao ni udžbenike iz bilo kog drugog predmeta, izuzev stranih jezika.

Procene govore da tržište udžbenika u Srbiji danas vredi između 70 i 100 miliona evra godišnje, odnosno da je to iznos koji se na godišnjem nivou obrne u trgovini papirnim udžbenicima. Kada je reč o digitalnim obrazovnim materijalima, njihov udeo u ukupnom profitu je zanemarljivo mali u poređenju sa papirnim izdanjima, naročito imajući u vidu opšte društveno opredeljenje da se savremene digitalne tehnologije praktično proteraju iz škola.

Posebno profitabilni su udžbenici za osnovne škole, dok tržište udžbenika za srednje škole često važi za slabije isplativo, a u pojedinim segmentima i potpuno neprofitabilno. Otuda ne iznenađuje što za mnoge predmete u stručnim školama udžbenici ili ne postoje, ili se i dalje koriste oni pisani pre nekoliko decenija.

Ukidanje monopola i dolazak privatnih izdavača

Do 2003. godine jedini izdavač udžbenika u Srbiji bio je Zavod za udžbenike. Zakonskim izmenama te godine tržište udžbenika je liberalizovano, čime je otvoren prostor za ulazak velikog broja domaćih i stranih izdavača. Kupovinom manjih domaćih izdavačkih kuća, izdavačka kuća Klett je vremenom postala vodeći izdavač udžbenika u Srbiji, sa najvećim brojem prodatih primeraka.

Upravo zbog toga, Klett se vrlo brzo našao na udaru političara, „filantropa“ i dela javnosti. Optužbe su se kretale od navodnih pokušaja monopolizacije tržišta, preko tvrdnji o korumpiranju nastavnika i direktora škola, pa sve do sporne cenovne politike.

Jačanje privatnih izdavača bilo je praćeno istovremenim slabljenjem Zavoda za udžbenike, što je kod brojnih generacija koje su se školovale uz zavodova izdanja izazivalo i snažnu emotivnu reakciju, pa je, u skladu s tim, postalo neophodno pronaći krivca.

Međutim, u potrazi za uzrocima propadanja Zavoda, javnost je uglavnom zanemarila činjenicu da su privatne izdavačke kuće, poput Klett-a, kontinuirano ulagale u tehnički i sadržinski kvalitet udžbenika, dok je Zavod značajan deo svojih resursa ulagao u partijski kadar, koji je u nacionalnoj izdavačkoj kući pronalazio sigurno uhlebljenje.

Uvođenje monopola ili „državne istorije“?

Konačno, 2025. godine aktuelna vlast je, mnogi su govorili, kako bi sprečila dalje propadanje Zavoda, odlučila da uvede udžbenike od posebnog nacionalnog značaja iz sledećih predmeta: Srpski jezik i književnost, Svet oko nas, Priroda i društvo, Istorija, Geografija, Likovna kultura i Muzička kultura.

Prema predlogu Zakona koji je u junu stigao u Skupštinu, ove udžbenike trebalo je da izdaje javni izdavač, dok bi ih štampalo pravno lice registrovano za delatnost štampanja naučne, stručne i udžbeničke literature, čiji je osnivač Republika Srbija.

Drugim rečima, predlog Zakona je predviđao da udžbenike izdaje Zavod za udžbenike, a da ih štampa Službeni glasnik. Ovaj zakonski predlog je došao u vreme društveno-političih previranja, a obrazlagan je potrebom da predmete koji utiču na nacionalni identitet mladih bude pod direktnim nadzorom države.

Kada je predlog Zakona ušao u Skupštinu, najavljeno je njegovo usvajanje po hitnom postupku na prvom jesenjem zasedanju. Međutim, mnogi su bili iznenađeni kada predsednica Skupštine nije uvrstila ovaj Zakon za skupštinsku raspravu na početku zasedanja, a u javnosti se sve glasnije pričalo da se Evropska unija, kojoj Srbija bar deklarativno teži, usprotivila ponovnom uspostavljanju monopola u prodaji udžbenika.

Uprkos tome, predlog Zakona je u novembru ipak ušao u skupštinsku raspravu, zajedno sa još 57 zakonskih predloga, među kojima se našao i Zakon o budžetu. Praktično bez rasprave, novi Zakon o udžbenicima usvojen je 3. decembra.

Opozicioni političari optuživali su vlast da je ovim potezom vratila monopol, dok je javnost u tom trenutku bila zaokupljena drugim temama, pre svega pitanjem NIS-a i strahom da li će se gorivo ponovo prodavati na ulici, kao devedesetih. U takvoj atmosferi, za raspravu o udžbenicima i istoriji nije bilo mnogo prostora, osim za uobičajenu bojazan da nam se ona, još jednom, ne ponovi.

Šta je nacionalni interes?

„Udžbenike istorije mora da napiše država Srbija“, govorio je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, Aleksandar Vulin, 2021. godine, ubrzo nakon premijere filma Dara iz Jasenovca.

Na ovu govoranciju bivšeg ministra nadovezao se kompletan državni vrh, ponavaljajući da Srbija ne sme da dozvoli da joj stranci pišu istoriju, insistirajući na tome da se na časovima istorije ne govori uopšte ili bar ne dovoljno o temama stradanja srpskog naroda u Jasenovcu, na Košarama, da se Srbi prikazuju kao genocidan narod i da takav pristup gradivu istorije mora da se menja, te da će zbog toga promenom zakona o udžbenicima, država uspostaviti stroži nadzor nad pisanjem udžbenika iz ovog predmeta.

Prvobitna ideja o strožoj kontroli nad udžbenicima iz istorije nakon godinu dana proširila se i na druge predmete, tako da je čak sedam predmeta uvršteno u grupu predmeta od kojih „zavisi“ nacionalni identitet.

Praktično, „privilegiju“ da budu deo paketa od nacionalnog značaja nisu dobili udžbenici iz matematike, fizike, hemije, biologije, informatike i tehničkog. Ovakva promena naterala je deo društva koje je zainteresovano za obrazvovanje da posumnja da se iza priče o udžbenicima istorije i uspostavljanju udžbenika od nacionalnog značaja krije pokušaj vraćanja Zavoda na tržište udžbenika, kao i da je istorija poslužila samo kao paravan za ponovno uspostavljanje monopola na ovom unosnom tržištu.

Međutim, u danu za podnošenje amandmana, poslanici vladajuće koalicije, u moru zakonskih predloga, podnose jedan amandman, koji sudeći po transkriptima iz Narodne Skupštine nije ni pročitan, pa se o njemu nije dalo ni raspravljati, a koji suštinski menja dotadašnji predlog Zakona o udžbenicima.

Ovom izmenom koja je usvojena predviđa se da gore spomenuti predmeti zadržavaju status od nacionalnog značaja, ali osim istorije i geografije, izdavanje i štampanje drugih predmeta neće biti u nadležnosti državnih izdavača i štamparija, što će reći da od sedam predmeta, suštinski samo dva zadržavaju punu državnu kontrolu.

Usvajanjem ovog amandmana krug je nekako zatvoren na istom mestu gde je počeo, sa istorijom, a u vazduhu je ostalo da visi pitanje zašto se vladajuća koalicija u poslednjem trenutku odlučila za ovako veliku promenu.

Izbor autora

Udžbenike za istoriju i geografiju za osnovne škole izdavaće Zavod, a štampati Službeni glasnik. Izbor autora vršiće se među ličnostima koje bira komisija, koju odredi izdavač, a lica koja se prijave na konkurs moraju imati autoritet i integritet za datu oblast, stručnost nigde nije predviđena, osim da je neophodno da lice bude sa visokom stručnom spremom. Tako da ako komisija (za koju se isto ne zna kako će se birati) proceni da je na primer lice sa završenim saobraćajnim fakultetom ličnost od autoriteta i integreiteta prema njihovom sudu, ono bi moglo biti izabrano za autora udžbenika istorije.

Ovakvim zakonskim rešenjima, podložnim tumačenju, nismo zaštitili udžbenike istorije od toga da ih pišu stranci jer uistinu njih nikada nisu ni pisali stranci, niti su imali interes da ih pišu, ali smo otvorili prostor zloupotrebama u procesu izbora autora, što se može dalje reflektovati na sadržaj udžbenika, ali i oblikovanje svesti mladih u najosetljivijoj dobi.

Kako će izgledati proces izbora autora, kao i novi udžbenici vreme će pokazati i to vrlo brzo jer novi, „podržavljeni“, udžbenici iz istorije biće u rukama učenika već od septembra 2027. godine, tako da je neophodno odmah pristupiti formiranju komisija za izbor autora, izboru autora, pisanju i štampanju.

Da li je dovoljno vremena da čitav proces bude završen do septembra iduće godine ili će primena ovog zakona, kao i mnoge druge promene u obrazovanju biti odlagana i do kada, vrlo brzo će biti poznato. Do tada, ostaje nam da konstatujemo da su udžbenike istorije do sada pisali: prof. dr Ljubodrag Dimić, prof. dr Mira Radojević, prof. dr Suzana Rajić, prof. dr Radivoj Radić, prof. dr Radoš Ljušić, dr Momčilo Pavlović, prof. Vesna Rašković, prof. Davor Lazarević…ko će biti novi autori i još važnije, šta će pisati u udžbenicima, biće uskoro poznato.

Autor je gimnazijski nastavnik, predsednik Udruženja Edu forum

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.