Umesto čestitke za praznik demokratije 1Foto: CRTA

Propadanje je složen i dugotrajan proces. Šteta se uvećava postepeno, a pogrešne prakse se, jedna po jedna, normalizuju i prihvataju kao datost, stanje na koje je gotovo pa nemoguće uticati.

Studija „Podrivanje demokratije“ koju Crta daje javnosti kao „poklon“ (manje prijatan nego što bi mogao biti koristan) za Međunarodni dan demokratije pokazuje put(eve) kojim se Srbija poslednjih 10 godina spuštala do tačke na kojoj se, kako autorke i autori studije uz obimnu argumentaciju zaključuju, više ne može smatrati demokratskim društvom uprkos tome što još uvek ima formalne karakteristike demokratije.

Situacija, dakle, nije nimalo dobra, ali to ne znači da ne bi mogla biti gora. Uverena sam da će i biti još mnogo gora ukoliko nam se motivacija svede na ono gubitničko „ćuti, samo da ne bude gore“. Ne zvuči prigodno praznično, ali to je poruka povodom datuma o kojem se više prisećamo demokratije nego što je slavimo.

Ne samo da možemo – moramo da se trgnemo iz letargije u kojoj nemo posmatramo nezainteresovanost izabranih predstavnika građana za interese građana, zastrašujuću koncentraciju moći u jednom paru ruku, institucije koje ne funkcionišu u okviru zakona, funkcionere koji ne podnose račune, javnost iz koje iščezava pluralizam, izbore koji se odrađuju tako da ne mogu doneti promene…

U pomenutoj studiji nalazi se iscrpan popis i opis grešaka iz kojih se ima šta naučiti i koje možemo (ne lako i brzo!) ispravljati jer, ako je tačno ono što Crtina istraživanja javnog mnjenja pokazuju, u Srbiji i dalje ima više nas – građana opredeljenih za demokratiju, nego onih koji veruju da je rešenje u autoritarnosti.

Pitanje je, naravno, šta svako od nas vidi kao demokratiju i koliko su nam percepcija i kriterijumi iskrivljeni pod čekićem istrajnog populizma.

Razumljivo je da je za veliki broj ljudi koji su iscrpljeni borbom za golo preživljavanje, brzina populističkih pseudorešenja primamljivija od sporosti „procedurama opterećene“ demokratije. Pa i ako niste u prvim redovima žrtava tranzicije, jednostavnije je pomiriti se s mantrom da „svi su isti“ i „ne baviti se politikom“ nego stati u odbranu demokratije i tako što ćete štititi lični i profesionalni integritet, bilo da ste deo akademske zajednice, pravosudnog sistema, medijske i kulturne scene, zdravstva…

Iza nas je godina u kojoj su održani parlamentarni izbori koje je Posmatračka misija Crte ocenila lošijim od svih koje je do sada posmatrala.

Pred nama je još jedna izborna godina; da li nas to ispunjava većom strepnjom ili nadom?

Demokratija se u svom suštinskom obliku, kako piše dr Dušan Spasojević, urednik i jedan od autora publikacije „Podrivanje demokratije“, može posmatrati kroz izbore i izborni proces, kroz merenje njihove kompetitivnosti (prava na takmičenje) i inkluzivnosti (prava na učestvovanje), ali izbori sami ne čine demokratiju.

„Drugim rečima, nemoguće je imati slobodne i poštene izbore (izbornu kampanju) u društvu koje ne neguje vrednosti i mehanizme koji dovode do takvih izbora.“

Kao društvo i kao pojedinci, moramo izaći iz zone komfora. To, uostalom, i ne bi trebalo da bude tako teško budući da je malo onih kojima je u ovome što danas živimo zaista udobno.

Ako je za utehu – kriza demokratije je globalni fenomen i nismo mi u Srbiji jedini koji se s tim, na ovaj ili onaj način, suočavamo. Nema tih prava koje su nam doveka garantovana ukoliko nismo spremni da ih u svakom času branimo.

Studija „Podrivanje demokratije – Procesi i institucije u Srbiji od 2010. do 2020. godine“ dostupna je na sajtu demokratija.crta.rs

Autorka je direktorka Crte

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.