Uranijum, germanijum?

Podvala sa germanijumom je u tome što su kriterijumi za registraciju dijetetskih proizvoda blagi i svode se samo na pružanje razumnih dokaza da nisu štetni. Kada je pre osam godina američkoj Upravi za hranu i lekove dostavljena molba za dozvolu uvoza organskog germanijuma iz Južne Koreje, argumenti proizvođača su bili da, „ako se koristi kako je propisano, ne bi trebalo da predstavlja značajan ili neprihvatljiv rizik“. U dokumentaciji podnetoj tom prilikom priznaje se da postoje i toksična dejstva, ali da su za predloženi organski germanijum ili G-132 manja nego za njegove neorganske oblike i ističe se da nema dokaza da izaziva rak (dakle, ne da ne leči, već da ne izaziva).

Međutim, nikakvim moralnim ili činjeničnim obzirima sputana kampanja počinje u trenutku kada se dobije saglasnost za uvoz u neku zemlju. Tako bugarska kompanija zvučnog naziva „Međunarodno zdravlje“ (!?), koja agresivno lansira germanijum (G-132) na srpskom tržištu, zasenjuje potencijalne kupce nizom antologijskih neistina. Taj navodni „dramatični imunostimulans“ postao je „magični lek“ koji se „nikad nije pokazao kao toksičan“, čak „ni u velikim količinama“. Tvrdi se: „Maligni slučajevi su lečeni samo sa G-132“, ali bez objašnjenja šta se s tim nesrećnicima kasnije zbilo. Nema, naravno, reči ni o sudbini građana koje je neki, u savremenoj nauci potpuno irelevantni, doktor Asai „lečio … sa jednim ili dva grama dnevno.“

Nasuprot tim i sličnim besmislicama stoji obaveštenje britanske Ekspertske grupe za vitamine i minerale da su proizvođači, suočeni s dokazima, dobrovoljno povukli s tržišta u toj zemlji dodatke hrani sa germanijumom, te se oni mogu naručiti samo poštom. Čuveni njujorški Sloun-Keteringov centar za rak je prošle godine nabrojao neželjene reakcije germanijumskih jedinjenja od kojih se čoveku diže kosa na glavi, zaključivši da ti rizici prevazilaze ma kakvu moguću korist, a Američko društvo za rak je upozorilo javnost na opasnost od umiranja čak i nakon relativno malih doza ovih preparata i zaključilo da se germanijum, bilo u kom obliku, nikome ne preporučuje.

Ove nesumnjive naučne istine ne samo da se kriju od naše javnosti, već se nameće priča o antioksidansima (nesumnjivo korisnim kada se unose hranom), da bi se njihovo dejstvo vezalo za germanijum (što je, najblaže rečeno, pusto „hvatanje magle“). Za tu misaonu vratolomiju angažuju se lekari sa najvišim zvanjima u našem zdravstvenom sistemu (primarijusi). Pri tom, „dokazima“ zaslepljeni građani gube iz vida da sve ima svoju cenu i da bi po istom principu mogao da im se nudi i mišomor.

Posebnu nelagodnost izaziva okolnost da je u varanje naroda o svojstvima G-132, nadajmo se nevoljno, uključen i Institut za javno zdravlje Srbije, kao matična ustanova u kojoj radi jedna od promoterskih perjanica cele te mahinacije. Ironija je što je misija Instituta očuvanje i unapređenje narodnog zdravlja, a ne njegovo potkopavanje nagovaranjem građana da se, za svoj novac, izlažu nepotrebnim rizicima.

Osim ugrožavanja svog zdravlja uzimanjem G-132 ili sličnog jedinjenja germanijuma, „pacijenti“ su u opasnosti i zato što blagovremeno ne počnu lečenje koje bi im pomoglo. Dodatna šteta je u tome što oni sami, ako prežive, ili ožalošćena rodbina, ako podlegnu „magičnom leku“, prestaju da veruju u medicinu i okreću se drugim sličnim ili jošgorim manipulantima. A korist je ograničena jedino na proizvođače germanijuma, dok se za promotere takvih preparata postavlja pitanje da li je dobijeni honorar vredan nastalog stručnog i moralnog posrnuća.