Zasluge za suđenje Hašimu Tačiju i članovima OVK

Kako je suđenje završeno, red je da se osvetle uloge koje su bile presudne za ovaj postupak i izrazi zahvalnost svima koji su učestvovali u obezbeđivanju ključnih dokaza.

Republika Srbija odigrala je ključnu ulogu u nastanku Izveštaja Dika Martija, koji je 2010. godine usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope. Ovaj dokument suočio je svetsku javnost sa zločinima bivših pripadnika OVK i predstavljao odlučujuću prekretnicu kojom je prekinuta dotadašnja kultura nekažnjivosti, otvarajući put ozbiljnim istragama.

Međutim, to je ujedno bio i poslednji suštinski doprinos Republike Srbije. Dokazi koji su kasnije dostavljani bili su pretežno indirektnog karaktera, zbog čega imaju ograničenu dokaznu vrednost u postupcima pred Kosovskim specijalizovanim većima.

Najveće zasluge za prikupljanje dokaza o zločinima pripadnika OVK pripadaju dvema institucijama koje su obezbedile stotine izjava svedoka. Taj proces je 2011. godine započela Specijalna istražna operativna grupa (SITF) sa sedištem u Briselu, formirana i finansirana od strane Evropske unije. Od 2016. godine njen rad je nastavilo Specijalizovano tužilaštvo u Hagu, koje je ujedno i tvorac aktuelnih optužnica.

U oba slučaja reč je o angažovanju međunarodnog osoblja, uz ulaganje ogromnih finansijskih sredstava – merljivih milijardama dolara – u istrage i sudske postupke.

Među institucijama Republike Srbije presudan doprinos dali su Tužilaštvo za ratne zločine i Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a. Ovi organi su pružili ključnu operativnu podršku, pre svega SITF-u, omogućivši realizaciju brojnih razgovora sa svedocima. Profesionalci iz ovih institucija, koji su izneli teret složenog i zahtevnog posla, zaslužuju duboku zahvalnost žrtava i njihovih porodica, kao i najviša državna priznanja.

Komplementarnu ulogu imali su pojedini sektori Ministarstva odbrane, Bezbednosno-informativna agencija, Komisija za nestala lica i Crveni krst, naročito u razmeni podataka i terenskim proverama.

Uloga nevladinih organizacija u ovom procesu ostala je marginalna. Istovremeno, provladini mediji u Republici Srbiji propustili su priliku da objektivno i temeljno prate rad Specijalizovanog tužilaštva, rukovodeći se neadekvatnim političkim direktivama. Politički činioci često su kočili rad tužilaštva od njegovog formiranja 2015. godine, zbog čega je suštinska saradnja sa Kosovskim specijalizovanim većima uspostavljena tek krajem 2019. godine. Ovakav višegodišnji zastoj može imati ozbiljne reperkusije po ishod postupka.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.