Odlikovanje Danice Marinković i pokretanje istrage u Prištini ponovo otvorilo pitanje Račka

Kao istražni sudija tadašnjeg Okružnog suda u Prištini, ona je rukovodila istragom nakon što su snage MUP-a izvele akciju u selu Račak na Kosovu i Metohiji 15. januara 1999. godine, u kojoj je stradalo više od 40 Albanaca.

Iako je albanska strana tvrdila da je u pitanju ratni zločin i da su pobijeni civili, ona je tada, kao je rekla, utvrdila da su ubijeni bili pripadnici tadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), da je akcija bila legitimna i da su svi stradali u razmeni vatre sa srpskim snagama bezbednosti.

Marinković je kasnije, prilikom suđenja u Hagu Slobodanu Miloševiću zbog ratnih zločina na Kosovu, bila svedok odbrane, gde je takođe tvrdila da se u Račku nije dogodio nikakav zločin, već da je u pitanju bila legitimna akcija srpske policije protiv albanskih terorista.

Nakon što je odlikovana, Marinković je u Jutarnjem programu RTS-a rekla da za nju ovo visoko crkveno odličje predstavlja veliku satisfakciju i priznanje za dosadašnji rad.

„To je jedna velika satisfakcija i mnogo mi znači. Ja sam i srećna i zadovoljna i ponosna što sam dobila ovaj orden, i to lično od našeg patrijarha. To je velika čast i ponos“, istakla je Marinković.

Kada je reč o pokretanju istrage za slučaj „Račak“ i postupcima koje vode prištinske institucije, Marinković smatra da je reč o zloupotrebi već okončane istrage.

Podsetila je da je kao istražni sudija, nakon uviđaja i prikupljanja materijalnih dokaza, vodila istragu čije su zaključke, kako navodi, prihvatili i u postupku pred Haškim tribunalom.

„Na osnovu svih tih dokaza utvrđene su činjenice koje nisu sporne. Činjenice koje su prihvatili i Sudsko veće u Hagu, gde sam ja svedočila kao svedok odbrane u postupku Slobodana Miloševića“, rekla je Marinkovićeva.

Istakla je i da ne vidi na kojim dokazima prištinske institucije zasnivaju nove postupke.

„Oni nemaju dokaza zato što u Račku nije izvršen zločin od strane pripadnika policije“, navela je Marinković.

Milosavljević (Inicijativa mladih za ljudska prava): Potvrda rasističkog odnosa prema albanskim žrtvama ratnih zločina

Rukovodilac za istraživanja i zagovaranje u Inicijativi mladih za ljudska prava Marko Milosavljević kaže za Danas da je Orden Svetog Save Danici Marinković uručen zbog negiranja ratnog zločina u Račku.

„To je potvrda rasističkog odnosa prema albanskim žrtvama ratnih zločina tokom rata na Kosovu. Ovaj stav je, nažalost, zajednički za vrh SPC-a i veliki broj zvaničnika Republike Srbije. Ovaj čin vrha SPC razumem kao njihov doprinos nekažnjivosti za ratne zločine“, kaže Milosavljević.

On podseća da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u predmetu Đorđević utvrdio da je Danici Marinković pokazano iscenirano mesto zločina od strane policije Srbije u Račku.

„Za prikrivanje tragova zločina MKSJ je označio upravo Vlastimira Đorđevića, ratnog zločinca koji je danas rado viđen gost u društvu direktora policije Dragana Vasiljevića i ministra policije Ivice Dačića. Taj odnos se ogleda u poricanju činjenice da su i kosovski Albanci bili žrtve NATO bombardovanja i da ih je, prema podacima FHP-a, stradalo 219. Takođe, frekventnost govora mržnje prema kosovskim Albancima od strane predstavnika vlasti samo je deo dehumanizacije, što je normalizovano čak i na protestima koje organizuju studenti u blokadi“, navodi Milosavljević.

On smatra da žrtve ratnih zločina, od onih koje su stradale u napadima NATO-a, prisilnim nestancima od strane OVK ili one koje su stradale tokom genocida u Srebrenici, zaslužuju poštovanje koje se izražava memorijalima, a ne pohvalama istražnoj sudiji koja je, kako Milosavljević kaže, pomogla u prikrivanju zločina.

Trajković: Istraga o Račku obračun Kurtija sa Srbima – Srpska lista ne reaguje

Predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice Momčilo Trajković za Danas kaže da je očigledno da iza pokretanja istrage o slučaju „Račak“ od strane prištinskih vlasti stoje politički potezi.

„I to je politički potez Aljbina Kurtija, koji je krenuo u revanšizam prema srpskom narodu kako bi završio svoj projekat. To je pozadina ove istrage. Čekati 20 i kusur godina da bi se pokrenuo postupak, to je prosto neverovatno“, kaže Trajković.

On smatra da bi, s druge strane, to možda moglo da se tretira kao konstruktivan potez kada bi prištinske vlasti krenule da pronađu učinioce zločina prema Srbima.

„Toliko srpskih žrtava ima, od Livadica, Goraždevca do Starog Grackog i tako dalje. Dakle, sve to govori da tu nema pravne države, tu nema ozbiljnog procesuiranja krivaca koji su učinili zločine. Naprotiv, to je jednostrani potez Kurtija koji sve intenzivnije radi na obračunu sa srpskom stranom i to je, na kraju krajeva, i njegova predizborna kampanja. Čitavo vreme on, u stvari, vodi predizbornu kampanju, koja će se, na našu žalost, nastaviti“, navodi on.

Trajković ukazuje da su već uhapšeni neki Srbi u Štrpcu i Kosovskom Pomoravlju, te da sada vlada strah među svim Srbima koji su bili učesnici rata na Kosovu 1999. godine.

„Mnogi odavde savetuju Srbima koji su do sada tako olako dolazili da ne dolaze, jer je ovo period lova na Srbe. Sada treba biti mudar, ne hrabriti se i jednostavno distancirati se od ovoga, jer može lako da se nastrada“, kaže naš sagovornik.

Trajković napominje da Srbi na Kosovu nemaju nikakvu zaštitu Srpske liste, koja je njihov politički predstavnik u Skupštini Kosova.

„To je politički polusvet, nesposoban da bilo šta uradi po tom pitanju. Na kraju krajeva, ako oni ne reaguju, to znači da Beograd ne reaguje, jer su oni produžena ruka Beograda. Nema konkretnog reagovanja osim ispraznih izjava direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petra Petkovića. To znači da je Srbija digla ruke od svega i da nema ni politiku ni strategiju. Jednom rečju – Srbija ne želi da se meša u svoje poslove“, zaključuje Trajković.

Bivši oficir MUP-a: Račak deo besmislenih akcija na Kosovu

Bivši visoki oficir policije, koji je učestvovao u ratnim sukobima na Kosovu, a čije je ime poznato redakciji, kaže za Danas da je operacija u Račku bila deo besmislene kampanje koju je vodila policija.

„Tih meseci policija je preduzimala besmislene akcije na Kosovu u cilju neutralisanja potpuno nebitnih pripadnika OVK umesto glavnih vođa. Deo te kampanje bila je i akcija u Račku“, kaže naš sagovornik.

On objašnjava da se operacijom u Račku nije postiglo ništa od velikog strateškog značaja u borbi sa OVK, već je proizveden kontraefekat.

„To se sve dešavalo krajem 1998. i početkom 1999. godine, nakon teških pregovora sa međunarodnom zajednicom u oktobru 1998. godine, kada je jedva izbegnuto bombardovanje SR Jugoslavije. U tako delikatnom trenutku za državu, kada su na Kosovo već došle međunarodne misije, počelo se sa akcijama poput Račka, što je direktno ugrozilo bezbednost države i njenih građana, a na kraju dovelo i do bombardovanja“, kaže bivši oficir policije.

On napominje da je tada deo starešina iz policije negodovao, pa čak i odbijao da svoje jedinice šalje u ovakve akcije, ali da je nadvladala struja koja je bila lojalnija Miloševiću.

Šta se dogodilo u Račku

Račak je selo na Kosovu u kojem je 15. januara 1999. godine, tokom sukoba između srpskih snaga bezbednosti i OVK, ubijeno 45 kosovskih Albanaca.

Događaj je odmah izazvao oštre međunarodne reakcije nakon što ga je šef verifikacione misije OEBS-a Vilijam Voker označio kao masakr civila, dok su vlasti SR Jugoslavije tvrdile da je reč o legitimnoj policijskoj akciji protiv pripadnika OVK i odbacile optužbe o masakru.

Račak je potom postao jedan od ključnih događaja u međunarodnoj političkoj i pravnoj debati o sukobu na Kosovu, često se navodi kao jedan od važnih povoda za intenziviranje međunarodnog pritiska na Beograd, pregovore u Rambujeu i NATO intervenciju 1999. godine.

Više od dve decenije kasnije, slučaj ostaje predmet sporova i novih sudskih postupaka, uz suprotstavljena tumačenja o prirodi i odgovornosti za događaje tog dana.