Vaskrsenje Hristovo na Ekspu 2027

Skupina podlaca predvođena arhipodlacem – inače, do krajnjih granica omamljenosti omamljena grabežom, prepredenošću i niskošću – budite sigurni, sve dublje će padati u svoj opsenarsko-kleptomanski dert. Takvi, budite i u to sigurni, kapaciteta za preumljenje nemaju. Imaju ga zato u izobilju za preletanje, nitkovluk, podvalu i podmuklost. Stoga, na gorepomenutom svetskom vašaru, ovako obespravljeni, s punim pravom možemo očekivati čuda neviđena i sranja neopevana.

Pribojavam se da će arhipodlac u nekom času, kako to već biva kod većine s uma sišavših čija bolest nije pod kontrolom, prestati da se samozadovoljava neprestanim, neprisebnim i nepristojnim solilokvijima po raznoraznim televizijama, vađenjem masti prisutnim novinarima, vikanjem ljudima da su ustaše, baljezganjem o skupim vinima, već će poželeti da se narodu i ukazuje. Ionako mu je ponašanje već odavno paranormalno.

U ostvarenju tog i takvog sna nesebičnu pomoć pružiće mu i saborci iz SPC-a, uvek željni dobrih starih onostranih pizdarija, koje se već dugo nisu događale, čisto sumnjam da su se ikada i događale. Uostalom, kad već Arapi imaju svog Aladina iz čarobne lampe, a Hrvati svoju Gospu iz Međugorja, zašto onda mi, Srbi, ne bismo imali svog Papka iz Vinogorja. Shodno svojoj paranormalnoj prirodi, Papak iz Vinogorja bi se neizostavno ukazivao u skupocenim picopevačko-šanerskim odevnim kombinacijama, neizostavno držeći u ručici vinsku čašu, neizostavno za stopicu. Kako je, uostalom, drže svi picopevci, šaneri i papci, pokušavajući da ne budu to što suštinski jesu. Dakle, nešto poput posrnulog, poludelog i poseljačenog Dionisa, poteklog iz nemilog navijačkog miljea, koji tvrdoglavo nastoji da se svetu i sebi predstavi kao ugledni gospodin Prometej.

Nemojte se čudom čuditi ukoliko, na dobro nam znanim TV laprdaonicama, počnu da se pojavljuju izbezumljeni svedoci što će, za nadoknadu od par hiljada dinara, tvrditi da su Papka iz Vinogorja videli kako lebdi i ispija penušac iznad Savamale, trafo-stanica, splavova, kladionica i auto-puteva. Ili kako Papak, pak, poput Aladina, izlazi iz biračkih kutija, biračkih spiskova, pa i biračkih guzica. Kao što već godinama, ima tu neke jeftine metafizike, iz Papkove guzice izlaze razni Mitrovići, Vučićevići, Vučelići i slični otrovni guzični gasovi; ima ih koliko ne želite da ih ima, maltene kao u gasnoj komori.

Kad smo već kod guzica, dozvolite piscu ovih smrtno neozbiljnih redova i jednu ispovednu rečenicu. Sasvim je ponižavajuće imati pasivno-agresivnog i agresivnog Papka za predsednika, Papku ne bih dao ni da mi riba klozet, štaviše, svaku poštenu baba seru ili tetkicu poštujem daleko više od svog predsednika. Toliko.

Vratimo se još malo specijalizovanom svetskom vašaru zvanom Ekspo 2027. Kad su već toliko zaglibili u patološko laganje i mazanje, predlažem Papku, guzičnim gasovima okupljenim oko njega i saborcima iz SPC-a da zato svetu, na svetskom vašaru, ponude ono što svet s nestrpljenjem isčekuje skoro dve hiljade godina – vaskrsenje Isusa Hrista. Hristolikih kadrova SNS ima u izobilju (Martinović, Bakarec, Raguš, Gujon), te ne vidim zašto neko od pomenutih ne bi dao doprinos našoj stvari i pristao da mu nalepe lažnu bradu, skinu u gaće, malo razapnu na krst, a potom i vaskrsnu uz vatromet, trubače, trbušne plesačice i skokove delfina. Podrazumeva se, sve to na Nacionalnom stadionu. Tako ćemo neukom svetu najzad dokazati da je Isus Hrist bio Srbin, eventualno Srpkinja, a Nacionalni stadion načinićemo mestom hodočašća u vekovima pred nama.

Kad bolje razmislim, najhristolikiji od svih hristolikih stvorenja bliskih vladajućoj partiji jeste istaknuti estradni umetnik Aca Lukas. Iako nikada nije bio doslovno razapet, odaje utisak da se maločas skinuo sa krsta, i ne samo sa krsta, već sa nečeg daleko ozbiljnijeg od krsta. Bude li se odvažio da doprinese našoj stvari, time će istaknuti estradni umetnik zavrediti nešto o čemu, inače, maštaju mnogi istaknuti i manje istaknuti estradni umetnici – da mu se, jednog dana, u dalekoj budućnosti, podigne spomenik. I to nalik na spomenik Cristo Redentor u Rio de Žaneiru, ništa manje od toga, može samo veće. Spomenik bi bio nataknut na neko od mnogobrojnih beogradskih brda, i sa njega bi se pružao vanredan pogled na naše luksuzne favele, obračune bandi, dilere droge, zagušene ulice, oblake smrada i zastrašujuće cene trešanja na pijačnim tezgama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.