I Kosovski boj je bio obojena revolucija par ekselans

Pošto sam nehotice odgledao emisiju Goce Tržan, koja daje odgovore na sve sama suštinska pitanja – od toga jesu li teorije zavera istinite, preko bavljenja prošlim životima, sve do razotkrivanja tananih razlika između istorije i pseudoistorije – kao svaki pravi Srbin doživeo sam, ne jedno, već čitav niz prosvetljenja. Emisije Goce Tržan nastaviću da gledam jer čoveka prosto nagone na prosvetljenja, ali i u nadi da ću, kad kucne čas, doživeti i vaskrsenje, ali dok ne kucne taj čas, obaveštavaću vas kakva sam sve prosvetljenja doživeo.

Prosvetljenje broj jedan. Ljubljeni predsednik i premudri sveti oci nimalo ne greše dok na sav glas grakću o obojenoj revoluciji. Kako ćemo videti, njihovi su strahovi i te kako utemeljeni. Obojene revolucije su u nas, takoreći, česte kao karijes ili povišeni pritisak. Uostalom, prva obojena revolucija zadesila nas je još početkom 7. veka, kada smo, pod uticajem zapadnih sila i domaćih izdajnika, iz Bojke (neki izvori pominju i ime Obojka), došli na Balkan.

Tačan položaj Bojke ili Obojke nije poznat, ali zna se da se nalazila negde iza Karpata, daleko bliže Rusiji no što joj se Srbija danas nalazi. Davnih je dana, dakle, pripremano naše odvajanje od velikog ruskog broda, i od tada nas, poput ptica što seru gde stignu, prate sve same obojene revolucije.

I sam Kosovski boj bio je obojena revolucija par ekselans. Nije li knez Lazar Hrebeljanović u njoj ostao bez glave, kako bi, docnije, uz protomarketinške napore srpske crkve, bio uzdignut do nivoa kulta i proglašen za sveca. Na koncu je i vaskrsao kao Car Lazar na flaši očajnog Rubinovog vina, na kojoj i dalje životari pod pokroviteljstvom Predraga Rankovića Peconija. Stoga su studenti koji žele da uče odabrali pravi dan, Vidovdan, kada će napokon započeti štrajk glađu i kade će svojim slabim telašcima stati na put obojenoj revoluciji.

Ne smemo zaboraviti ni obojenog revolucionara Vujicu Vulićevića, što je podmuklo lišio života svog kuma Karađorđa, i to – prema tvrdnji Milorada Ekmečića, omiljenog Kusturičinog i Vučelićevog istoričara – po nalogu centara moći u Londonu i Beču. Srećom, prkoseći ovozemaljskoj antisrpskoj logici, i Karađorđe je docnije vaskrsao u vidu Karađorđeve šnicle.

Da ne pominjem slučaj Slobodana Miloševića kome su obojene revolucije neprestano radile o glavi, a čije vaskrsenje, iz groba u jednom požarevačkom dvorištu, s nestrpljenjem čekamo. Ako je za utehu, mnogi borci protiv obojenih revolucija vremenom bi, u ovom ili onom obliku vaskrsavali, te ne treba da čudi ukoliko, u dalekoj budućnosti, Vučić vaskrsne kao tigrova mast ili parizer, a Dačić kao gurmanski ćevapčić.

Prosvetljenje broj dva. Pametniji popušta. Ova svenarodna uzrečica, što se među narodom raširila poput endemskog sifilisa po Timočkoj krajini, pokazuje da narodne mudrosti nije poželjno sumnjičiti, te da ih valja uzimati zdravo za gotovo, po mogućnosti – natašte. Zašto bi pametniji bili nepopustljivi, stameni i neukrotivi kada te osobine treba prepustiti glupima.

Pustimo zato goveđe glave, bizone, navijače, radikale, Trampove sinove, fudbalere što postadoše građevinski investitori, patološke lažove i slične gnusobe da čine šta im je volja, dok mi, pametniji, treba da popustimo i zbrišemo u svoje krtičnjake, gde smo, uostalom, najviše vremena provodili. Ovo se ponajviše odnosi na studente koji ne žele da uče, akademsku zajednicu, zavidan broj akademika i jednog jedinog predstavnika estradne zajednice – Milana Topalovića Topalka.

Poslušajte studente koji žele da uče, ljubljenog predsednika i premudre svete oce, ionako su gluplji i podmukliji od vas, pa lepo popustite i vratite se slatkoj učmalosti i još slađoj zlokobnosti života u Srbiji.

Uskoro će i Vidovdan, a kada dođe Vidovdan sva prava Srpčad treba da zaustave sve velike poslove, prekukavaju za izginulima u bici koja se nije zbila na taj dan i Slobodanom Miloševićem koji jeste izručen Haškom sudu na taj dan, ali i da započnu gladovanje. Samospaljivanje još uvek niko ne pominje.

Toliko o prosvetljenjima za danas. Pod hitno se vraćam gledanju emisija Goce Tržan i sličnih vašara samoljublja, samodovoljnosti i sveznanja. Ne bih li sebi, kada se pogledam u ogledalu, izgledao manje glupljim no što jesam.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.