Vučić, laži i Pol Pot: Sklonost ka puštanju lažnih balona

Dejan Đurković, bio je filmski i pozorišni kritičar, reditelj i autor slogana „Voz kreće ž73“ – koji je pratio Narodni zajam za izgradnju pruge Beograd-Bar. Voz je krenuo tri godine kasnije 1976. Danas, na velikom broju deonica vozovi idu sporije nego pre pola veka. Srpski voz ka EU ostao je na slepom koloseku – uprkos olako obećane brzine. Glavni mašinovođa povremeno pušta paru i uz pisak lokomotive, simulira da se voz ipak kreće.

Sklonost ka puštanju lažnih balona Aleksandar Vučić ne krije. Pustio je nedavno, kako je rekao dva-tri, koja se odnose na moguće predsedničke kandidate. To je ipak simboličan broj u odnosu na čitav grozd EU balona koji su se našli u njegovim rukama i koje poput prodavca na vašaru pušta u (v)etar.

„Naš cilj je da Srbija do 2020. godine postane punopravni član Evropske unije i mi ćemo taj zadatak da ostvarimo. Vi znate, za razliku od drugih, kada mi kažemo da ćemo naš zadatak da ostvarimo, onda je to sigurno“. Kada On to izgovori onda je to sigurno – da sigurnije ne može biti. Ova izjava Aleksandra Vučića odležala je 13 godina. Javlja mu se često pa i te iste 2013. jedan bliži datum. „Možda bi mogli da probamo i pre 2020. godine“ – rekao je na RTS. Pumpao je Vučić EU balone i 2014. godine: „Cilj Srbije je, da što se njenih obaveza tiče, sve završi do 2018. a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020. godine“.

Iste, tipovane 2020. Vučić izjavljuje: „Verujem da ćemo na kraju mandata ove Vlade završiti pregovore o članstvu sa EU, to znači do kraja 2024. Što znači da bi bilo realno da 2026. postanemo članica EU“. Svestan da njegov broj nije izvučen na tomboli izvlači nove: „Ne volim da govorim o godinama, ali verujem da postoje šanse da Srbija uđe u EU pre 2030. godine“. U nacionalnoj strategiji „Srbija 2030″ Vučić, kao osvedočeni vizionar, najavljuje novi datum: “ Vidim Srbiju 2035. kao člana EU“

Ima li politika prednost nad istinom? „Vašington post“ pokušao je da prebroji sve Trampove laži tokom njegovog prvog mandata. Došli su do fascinantnog broja od 25.000 slučajeva gde je američki predsednik slagao ili izneo grubo pogrešne tvrdnje. Pa kada može Tramp može valjda i Trampić malkice da servira „plemenite laži“.

Predsednik Srbije je avgusta 2019. za Glas Amerike izjavio da je „video snimak (nesreće koju su zabeležile kamere sa naplatne rampe Doljevac) i da je on užasan'“. Obećao je tom prilikom da će da „zamoli nadležne države organe kao predsednik Republike“ da snimak bude dostavljen medijima. Aprila 2021. odgovarajući na pitanje zašto sudu nije dostavio dva minuta spornog snimka koja su mogla biti ključna za istragu o nesreći Vučić je rekao: „Niti me je ko pitao, niti posedujem snimak, nit mi je ko tražio bilo šta“.

Hana Arent je zapazila da lažljiva vlast mora stalno da prepravlja svoje izmišljotine. Tako da su sva, ne samo EU, nagađanja, procene, prognoze uvijene u fišek „svetlije budućnosti“ Srbije, samo delić iz podužeg Vučićevog redenika neistina.

U Aberdarevoj ulici, ispred zgrade RTS, marta prošle godine teško je povređen policajac Lazar Baćić. Predsednik Srbije naveo je da je Baćić napadnut „od strane boljševičkih plenumaša“. „Udarili su ga bokserom. Nasilnici misle da im je sve dozvoljeno. Nije. Odgovaraće za svako nasilje koje su počinili. Ovo liči na ono vreme u Kambodži u vreme Crvenih Kmera gde su smatrali da deca treba da upravljaju logorima i da provode najgore moguće stvari“. Još jedna od kolosalnih laži. Lazara Baćića, udario je, pendrekom po glavi, pripadnik Žandarmerije, što se jasno videlo na više video zapisa. Baćić je bio u civilu… U MUP-u ne veruju svojim očima, već predsednikovim… Još traže Crvene Kmere…

Predsednik države se u Aranđelovcu prošle nedelje ponovo zaglibio u pirinčanim poljima. Ne deli gorki pirinač sa Silvanom Manganom već mu se opet Javlja Pol Pot sa Crvenim Kmerima, pojačan četama šumadijskih „talibana“. Zanimljivo je da je ta zapaljiva politička isparenja u Aranđelovcu prateći, predsednički medijski orkestar mahom ignorisao – nije zabeležio. Lokalu je poručeno da se na izborima bore protiv „talibana“ i „Crvenih Kmera“. U suprotnom: „Zamislite kako bi izgledalo da dođu sutra na vlast. Šta bi radili – silovali žene, vodili decu u janjičare? „Jahali bi popove i silovali žene, i ne šalim se kad to kažem“ rekao je nedavno predsednik Republike.

Laš Svensen, profesor filozofije Univerziteta u Bergenu, spominje svog zemljaka Per Bortena (Filozofija laži), nekadašnjeg norveškog premijera. Borten, višedecenijskog političkog iskustva i otvoreni evroskeptik, jednom prilikom je u Parlamentu rekao da premijeri ponekad imaju ne samo pravo i već i obavezu da lažu. Nije Vučić Borten – da bi mu se nešto slično omaklo, već „Toša“ – koga najlošije odglumi.

„Hoćete izbore? Dobićete ih kad god hoćete“, uskliknuo je Vučić februara prošle godine u Kikindi – pa se ugrizao za jezik. Istom prilikom izjavio je da se sprema da do Vidovdana, 28. juna, napiše knjigu „kako je pobedio obojenu revoluciju u Srbiji“. Možda je mislio na ovogodišnji Vidovdan – pa je još nije objavio ili ta knjiga zahteva veći intelektualni napor od izrade nacionalne strategije „Srbija 2030“. Najavio je da će da je uradi za osam-devet dana a sklepao je za šest. Među 11 tačaka, ni zapeta o „strancima“ na Kosovu i Metohiji.

Veruje se da je istina jedini protivotrov za laganje. Ali, to viteško poimanje u Srbiji ne pomaže, niti važi. Moderna politička laž kojom je zasuta i zatrpana ovdašnja politička scena ima drugi cilj. Da izmeni stvarnost – i u tome je u Srbiji počesto uspešna.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.